Drama na granici Ukrajine! NATO upada, ali ne napada Ruse?! Svet u šoku gleda šta se dešava - stradaće oni koji najmanje očekuju

Beloruski politikolog Jurij Voskresenski tvrdi da Poljska već počinje da koncentriše vojne rezerve uz granicu sa Ukrajinom i da bi krajnji cilj takvog poteza mogla da bude aneksija Lavovske oblasti.

Kao ključni argument navodi pitanje zbog čega bi Varšava vojno utvrđivala granicu sa državom koju smatra saveznikom, ukoliko istovremeno tvrdi da glavna bezbednosna opasnost dolazi iz Rusije i Belorusije.

Voskresenski je ovu tvrdnju izneo u intervjuu ukrajinskom novinaru Aleksandru Šelestu, povezujući nekoliko događaja koji su se poslednjih nedelja pojavili u Poljskoj – jačanje ukrajinske granice, inicijativu dela poljskih poslanika da se u Lavovu organizuje poljski Marš nezavisnosti i, prema njegovom tumačenju, povećanu aktivnost Ukrajinske grkokatoličke crkve u Galiciji.

- Poljski vojnici počeli su da govore da granicu sa Ukrajinom hitno treba ojačati. Zašto, ako su pretnja Belorusija i Rusija? Odgovor je očigledan: da se pod izgovorom jačanja tamo dovedu i koncentrišu vojne rezerve za moguću aneksiju Lavovske oblasti. To je sve - rekao je Voskresenski.

„Zašto utvrđujete granicu ako Ukrajina nije pretnja?“

Upravo na toj nelogičnosti, kako je vidi, Voskresenski gradi čitavu teoriju.

Ako Varšava tvrdi da Ukrajina ne predstavlja bezbednosnu opasnost za Poljsku, smatra on, onda nema razloga da se na toj granici stvaraju dodatni vojni kapaciteti. Jedini veliki problem koji bi iz pravca Ukrajine mogao da pogodi Poljsku, prema njegovim rečima, jeste novi masovni talas izbeglica.

- U suprotnom je to potpuno nelogičan predlog. Zašto bi je utvrđivao ako Ukrajina ne predstavlja nikakvu opasnost? Odatle će ti dolaziti samo izbeglice - poručio je beloruski politikolog.

Poljska zaista poslednjih dana šalje vojne inženjerijske jedinice na pojedine prelaze prema Ukrajini, ali zvanično objašnjenje Varšave potpuno je drugačije od Voskresenskog.

Ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš saopštio je da pripadnici 18. inženjerijskog puka grade dodatnu zaštitnu infrastrukturu kod Dorohuska, Medike i Korčove. Postavljaju se kontejnerske prepreke punjene peskom i šljunkom, kao i dodatni stražarski i osmatrački položaji.

Varšava tvrdi da je odluka doneta zbog ruskih udara veoma blizu poljsko-ukrajinske granice. Jedan dron pogodio je putnički voz u zapadnoj Ukrajini, dok je tokom drugog napada pogođeno područje kod benzinske stanice i kamiona. Zbog udara su pojedini prelazi privremeno zatvarani, ljudi evakuisani, a granične službe upućivane u zaklon.

Dakle, samo raspoređivanje poljskih vojnika i utvrđivanje prelaza jeste potvrđeno, ali nema javno predstavljenih dokaza da su te snage raspoređene zbog pripreme ulaska u Lavovsku oblast.

A onda se pojavila priča o poljskom maršu kroz Lavov

Voskresenski, međutim, tvrdi da vojna kretanja ne treba posmatrati odvojeno od političkih poruka koje stižu iz same Poljske.

Posebno ukazuje na inicijativu grupe poljskih parlamentaraca koji žele da se 11. novembra, na Dan nezavisnosti Poljske, ulicama Lavova održi poljski Marš nezavisnosti.

Ta inicijativa zaista postoji.

Interpelaciju premijeru Donaldu Tusku potpisao je 21 poslanik poljske desnice, uključujući predstavnike Prava i pravde, Konfederacije i drugih desnih grupa. Od vlade traže da se obrati ukrajinskim i lavovskim vlastima radi dobijanja dozvole, kao i da razmotri finansijsku i organizacionu podršku događaju.

Predlagači tvrde da bi marš bio način da se obeleži poljska istorija grada i pruži podrška Poljacima koji danas žive u Lavovu.

Ideja je, međutim, izazvala ozbiljan sukob i unutar same Poljske. Potpredsednik Sejma Pjotr Zgoželski nazvao ju je skandalom i ocenio da bi takav događaj predstavljao „poklon Putinu“, dok su i drugi poljski političari upozorili da bi marš mogao dodatno da zaoštri poljsko-ukrajinske odnose.

To je važna razlika: inicijativa postoji među grupom poslanika, ali nije postala politika vlade Donalda Tuska.

Voskresenski u priču uvukao i crkvu

Beloruski politikolog otišao je još dalje i tvrdio da treba pratiti i delovanje Ukrajinske grkokatoličke crkve u Galiciji.

Prema njegovom tumačenju, ta crkva predstavlja istorijski instrument poljskog uticaja i poslednjih meseci je postala znatno aktivnija u zapadnoj Ukrajini. Voskresenski to predstavlja kao još jedan element šire slike koju povezuje sa mogućim poljskim planovima prema Lavovu.

Takva tvrdnja predstavlja njegovu političku interpretaciju. Ukrajinska grkokatolička crkva nije institucija poljske države, niti je predstavljena potvrda da njena aktivnost ima veze sa eventualnim poljskim teritorijalnim planovima.

Ipak, upravo kombinacija vojske na granici, rasprave o poljskom maršu kroz Lavov i istorijski izuzetno osetljivog pitanja Galicije omogućila je Voskresenskom da iznese mnogo ozbiljniji zaključak – da se iza zvaničnog obrazloženja o zaštiti granice možda krije priprema za potpuno drugačiji scenario.

Poljska istovremeno dramatično povećava vojnu moć

Njegove tvrdnje dolaze u trenutku kada Poljska zaista prolazi kroz jedno od najvećih vojnih jačanja u svojoj novijoj istoriji.

Poljske oružane snage već imaju više od 220.000 pripadnika, a Varšava u 2026. za osnovne odbrambene potrebe planira oko 4,7 odsto BDP-a. Poljska ubrzano kupuje tenkove, artiljeriju, sisteme PVO i borbene avione i pokušava da izgradi najveću kopnenu vojsku među evropskim članicama NATO-a.

Uz granicu sa Ukrajinom sada se pojavljuju dodatne inženjerijske jedinice, dok Poljska gotovo istovremeno povećava borbenu gotovost zbog ruskih vazdušnih udara. Samo 21. septembra poljska vojska ponovo je podigla avijaciju i stavila kopnene sisteme PVO i radare u povećanu pripravnost zbog napada na Ukrajinu.

Za Varšavu, sve to predstavlja zaštitu istočnog krila NATO-a i sopstvene teritorije.

Za Voskresenskog, međutim, pažnju treba usmeriti na drugi pravac – ne prema Belorusiji ili Kalinjingradu, već upravo prema ukrajinskoj granici.

Njegova tvrdnja zato glasi mnogo ozbiljnije od obične priče o utvrđivanju prelaza: poljska vojska se, prema njegovom tumačenju, ne raspoređuje samo da bi branila granicu, već bi pod tim izgovorom mogla da stvara rezervu koja bi u određenom trenutku bila upotrebljena prema Lavovskoj oblasti.

Za sada nema javnih dokaza da poljska vlada priprema takav potez. Ali činjenica da su vojni radovi na ukrajinskoj granici počeli baš u trenutku kada deo poljske desnice ponovo glasno otvara pitanje poljskog istorijskog prisustva u Lavovu dala je dovoljno materijala da se ta tema ponovo pojavi u političkim raspravama istočno od Poljske.

BONUS VIDEO