Veruje se da blagosiljaju i kunu! Lazarice čuvaju legendu, a sutra izlaze na ulice

Lazareva subota, u narodu Vrbica, predstavlja više od praznika, pa narod poštuje običaje od ranog jutra, odlazi u crkvu i kite se zvončićima i vencima od vrbe, a iza svega toga krije se priča o Lazaricama!

Veruje se da je običaj Lazarica nastao u doba kneza Lazara, i to u čast njegovog imendana. Devojke koje su stasale za udaju, Lazarice, izlazile su tog dana i prikazivale se u najboljem svetlu.

Povorku su činile najmanje tri devojke obučene u svečane haljine, a lica su zaklanjale maramama kako bi im se videle samo oči. Svaka od njih imala je unapred određenu ulogu, a znalo se da su dve od njih glavne, i to Lazar i Lazarica.

Lazar je takođe bila devojka, ali u muškom odelu, naoružana, a nosila je kapu ukrašenu cvećem i perjem. Lazarici je lice bilo prekriveno belim velom.

Preci su smatrali da svaka devojka mora tri puta pre udaje biti Lazarica, kako ne bi prizvala lošu sreću.

Devojke su već u zoru na Lazarevu subotu kretale u obilazak kuća u selu, pogotovo onih u kojima žive mladići. Zatim su izvodile obredni ples, čestitale praznik i prenosile blagoslove za zdravlje, sreću i napredak. U zamenu za to, dobijale su jaja, simbol vaskrsenja!

Lazarice se u narodu smatraju glasnicama sreće, a nekada se verovalo da imaju moć da blagoslove, ali i da prokunu i iz tog razloga domaćini su prema njima bili ljubazni i darežljivi.

Mladići su Vrbicu koristili da sagledaju devojke i trude se da, ukoliko im se neka svidi, uzmu njenu maramu sa lice, što je bio znak simpatije. Od takvih štitio ih se brat ili drugi muški srodnik, kako ne bi ostale "osramoćene" bez marame.

Lazarice još uvek postoje u nekim delovima Srbije.