Evo koliko će koštati alko brave! Stiglo detaljno objašnjenje o korišćenju za vozače

Vest da bi novi Zakon o bezbednosti saobraćaja mogao da sadrži i uvođenje alko-brava u vozila privukla je veliku pažnju javnosti.

S obzirom na to da podaci Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS) pokazuju da je alkohol prisutan kod vozača u oko 11 odsto saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima, postoji predlog je da se uvedu takozvane alko-brave koje onemogućavaju pokretanje vozila dok je vozač pod dejstvom alkohola.

Evropski savet za bezbednost saobraćaja definiše alko-brave kao automatske kontrolne sisteme koji su dizajnirani da spreče vožnju sa viškom alkohola tako što zahtevaju od vozača da dune u alkometar pre nego što pokrene paljenje vozila. Alko-brave se mogu podesiti na različitim nivoima.

Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović otkrio je da u Srbiji uveliko postoje neke privatne kompanije koje već poseduju alko-brave u svojim vozilima.

- To jesu fizički uređaji koji podrazumevaju da se prvo izvrši alkotestiranje, pa nakon toga da se startuje automobil - istakao je Stamatović.

Prema izveštaju Evropskog saveta za bezbednost saobraćaja (ESBS) višak alkohola doprinosi oko 25 odsto svih smrtnih slučajeva na putevima u Evropi. Sa nivoom alkohola u krvi od 1,5 promila stopa saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom je oko 200 veća od trezvenih vozača, navodi ESBS.

U Srbiji, svaki deveti život u saobraćajnoj nezgodi izgubi zbog vožnje pod dejstvom alkohola, rezultati su istraživanja Agencije za bezbednost saobraćaja.

Foto: shutterstock/Informer

Takođe, kako navodi ESBS, veliki deo problema čine prestupnici visokog rizika koji redovno vrše krivična dela i/ili premašuju zakonski nivo alkohola u krvi.

Gde se sve koriste alko-brave u svetu

Široka primena alko-brava zastupljena je u Severnoj Americi i Švedskoju programima rehabilitacije za ponovljene prestupnike koji voze sa sadržajem alkohola u krvi iznad zakonske granice. Takođe se koriste u državnim i službenim vozilima u Švedskoj, dok se suđenja prestupnika održavaju u raznim zemljama kao što su SAD, Australija, Kanada, Belgija, Francuska i Švedska.

Inače, uređaj za blokadu se nalazi unutar vozila, blizu vozačevog sedišta, idirektno je povezan sa sistemom za paljenje motora.

 

- Da bi pokrenuo vozilo, vozač mora dati uzorak daha. Vozilo se pokreće samo ako se ne otkrije alkohol. Nasumični uzorak daha može biti zatražen tokom putovanja - navodi se na sajtu Vlade Kvinslenda.

Kada je reč o alko-bravama u Australiji, tačnije u Kvinslendu, one imaju mogućnost snimanja podataka uključujući:

• uzorke daha (uključujući i kada se vozilo ne pokrene)

• kada se vozilo koristi

• informacije o servisu alko-brave

 

Zloupotreba alko-brava

Na sajtu stoji i napomena koja bi mogla da predstavlja "rupu" u korišćenju alko-brava, a to je da se neka druga osoba umesto vas testira na alkohol, a da vi upravljate vozilom. Međutim, Vlada Kvinslenda navodi da ko god da vozi moraće da obezbedi uzorke daha da bi pokrenuo i nastavio da vozi vozilo.

Takođe, potrebno je instalirati kamere u okviru alko-brava koje će beležiti:

- referentnu fotografiju kada je alko-brava prvi put instalirana
- fotografija svaki put kada se uzima uzorak daha

Cene alko-brava

Kada je reč o ceni alko-brave, ona se razlikuje od države do države, pa tako, prema navodima Evropskog saveta za bezbednost saobraćaja, cena alko-brava u Francuskoj iznosi 1.300 evra.

Iznajmljivanje košta 100 evra mesečno, dok su troškovi instalacije i rada uređaja na samom vozaču. Takođe, potrebno je uračunati i cenu ugradnje u vozilo.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.