Na Garavu sredu se greh ne prašta! Hrišćani danas čekaju znak sa neba

Prva sreda nakon Vaskrsa naziva se Svetla ili Garava sreda i predstavlja prvi dan kada se ljudi vraćaju svakodnevnim aktivnostima.

Naziv Garava sreda potiče iz Banata, zbog običaja koji nalaže da neoženjeni momci iz sela kreću sa sviračima u povorku i sa sobom vuku panj. Nakon toga ih žene prozivaju, nacrne i nagarave.

Prema hrišćanskom verovanju, danas se čeka znak s neba, to jest, da vreme predvidi kakva će situacija biti do naredne godine.

Smatra se da ukoliko danas bude oblačno, sve do narednog Vaskrsa biće teška godina, praćena bedom i oskudicom.

Sa druge strane, ukoliko je nego vedro, bez oblaka, godina će biti bogata i plodna.

U užičkom kraju postoji verovanje da ko danas vidi zvezu padalicu biće srećan čitave godine, dok u drugim krajevima isto tumače kao zvezdu koja pripada nekom našem dragom preminulom.

Na današnji dan hrišćani su više nego inače vodili računa da ne naprave greh, jer se veruje da onaj ko danas zgreši, greh mu ostaje zauvek.

Tokom ove nedelje se sredom i petkom ne posti, pa se čitava nedelja naziva Trapava.

Sanjati garavo lice na Garavu sredu tumači se kao neostvarena želja, uglavnom ljubavna, ali moguće je sanjati i osobu koju ne možete imati pored sebe.

Na Garavu sredu strogo je zabranjena svađa, jer se smatra da se svaka izgovorena reč trostruko vraća. Hrišćani danas ne započinju nove poslove ukoliko nisu sasvim spremni duhovno.