Slavimo Svetog Januarija! Ako izgovorite ove reči dogodiće se čudo!

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen sveštenomučeniku Januariju.

Za vreme gonjenja hrišćana pod neznabožnim carevima Dioklecijanom i Maksimijanom bi izveden na sud episkop kampanijski u Italiji Januarije pred kneza kampanijskog Timoteja. Knez pokuša najpre laskama a zatim pretnjama da ga pridobije za idolopoklonstvo. Ali kad vide da je episkop Januarije nepokolebljiv u hrišćanskoj veri kao stub, knez naredi da ga vrgnu u usijanu peć. No sveti mučenik, kao nekada Tri Mladića u vavilonskoj peći, stajaše nepovređen posred ognja, pojući i slaveći Boga, jer Anđeo Božji siđe k njemu i rashladi oganj nevidljivom rosom.

I kad iziđe iz peći, svi se zaprepastiše videvši da mu oganj ni odeću nije dodirnuo. A knez, smatrajući da se episkop hrišćanski sačuvao od ognja pomoću nekih mađija, još više se razjari i naredi da mučenika rastegnu na mučilištu tako jako, da mu i zglobovi pucaju, pa onda bez milosti biju. Pošto mučenika tako rastegoše, oni mu gvozdenim četkama telo strugaše, dok se kosti ne zabeleše, i zemlja sva natopi krvlju. Među narodom stajahu đakon Faust i čtec Diziderije i posmatrahu muke svoga episkopa. I s jedne strane, radovahu se duhom zbog junačkog trpljenja njegovog, a s druge strane - plakahu zbog ljutih muka njegovih. A kada svetitelju žile prerezaše, oni glasno zaridaše. Po tome ih poznaše da su hrišćani. Stoga ih neznabošci obojicu uhvatiše, pa zajedno sa svetim mučenikom Januarijem vezaše, i za knezom u grad Potiol dovedoše, i tamo u tamnicu baciše. U istoj tamnici behu Hrista radi i đakoni potiolski Prokl i Sosije, i dva prosta čoveka hrišćanina Evtihije i Akution.

Sutradan biše svih sedam izvedeni i pred zverove bačeni. Ali Bog, koji proslavlja sebe u svetiteljima Svojim, zatvori usta zverovima, kao nekada Danila radi u jami, i zverovi ih se i ne taknuše, nego svi krotki kao ovce priđoše i padoše pred noge svetome episkopu. - Ovo natprirodno čudo zaprepasti i uplaši sve gledaoce. Ali knez i ovu božansku silu pripisa hrišćanskim mađijama, i razmišljaše kako bi svetitelja Božjeg i one sa njim pogubio. Dok se tako mučaše oko toga, on iznenada oslepe, i zatraži vođa. A nezlobivi svetitelj i mučenik Hristov Januarije pomoli se Bogu za neprijatelja svog kneza Timoteja, i ovaj odmah progleda. Progleda telesnim očima, ali ne i duševnim.

Društvo

Šta se radi sa jajima koje odnesete na groblje? Danas je Pobusani ponedeljak: Ovo su običaji

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Pobusani ponedeljak, koji se naziva i "Vaskrs za mrtve".

28.04.2025

07:55

Društvo

Slavimo tri velika apostola! Ako ste imali težak period ovu molitvu obavezno izgovorite

Srpska pravoslavna crkva slavi Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima. Sveti apostoli Aristarh, Pud i Trofim su hrišćanski svetitelji. Oni spadaju u sedamdesetoricu apostola.

28.04.2025

06:15

Foto: Shutterstock

Od gledalaca koji su posmatrali ova čuda, njih pet hiljada ljudi verovaše u Hrista. A neblagodarni i tvrdoga srca knez, iako molitvama mučenikovim isceljen od iznenadnog slepila, ne samo ne poznade istinu, nego se još više izbezumi. Jer, umesto da uznese zahvalnost istinitome Bogu - Hristu Gospodu našem, on stade huliti na Njega. I sav besan što se toliki narod obrati Hristu, on naredi da svete mučenike mačem poseku.

I tako svetitelj Božji sveštenomučenik Januarije i njegovi sastradalci: đakoni Faust, Prokl, Sosije, čtec Diziderije, Evtihije i Akution, biše mačem posečeni izvan grada Potiola, i dobiše vence mučeničke.

A tela svetih mučenika uzeše obližnji gradovi, svaki po jedno, da bi imali svoje posrednike pred Bogom. Telo sveštenomučenika Januarija uzeše hrišćani grada Neapolja, prenesoše tajno u svoj grad i česno položiše u crkvi. Pri uzimanju tela svetog Januarija u gradu Potiolu, hrišćani pokupiše sa zemlje speknutu krv mučenikovu u staklen sud, i čuvahu je česno. I kad god bi je stavljali pored mučenikove glave, ona bi se odmah raskravila i postajala tečna kao da je tog časa prolivena. Do dana današnjega bezbrojna čudesa projaviše se na grobu ovoga svetitelja. Jedno od njih je i ovo: Jednom kada vulkan Vezuv stade izbacivati oganj i lavu silnu, tako da zapreti i obližnjim i daljnim naseljima, narod pribeže grobu svetog sveštenomučenika Januarija, i sa suzama ga prizivaše u pomoć. I odmah na njegove molitve vulkan prestade da radi, i ne nanese nikakve štete.

Treba spomenuti i ovo neobično čudo: Nekoj udovici Maksimili umre sin jedinac, i ona plakaše neutešno nad njim. U tom bolu svom ona učini ovo: setivši se kako u Starom Zavetu sveti prorok Jelisej čudesno vaskrse sina Somanićanke, ona skide ikonu svetog episkopa Januarija izrađenu na drvetu, a koja je visila iznad crkvenih vrata, položi je na svog mrtvog sina, i to oči prema očima, usta prema ustima, telo prema telu, i stade se od sveg srca moliti svetitelju sa suzama i jecanjem, govoreći: Slugo Božji, smiluj se na mene i uteši me ucveljenu: vaskrsni sina mog, jedinca mog! 

Foto: Shuterstock

Kad se ona tako pomoli, odmah ožive dečko, i ustade zdrav. I svi koji behu došli radi pogreba udiviše se ovom preslavnom čudu, i proslaviše i blagodariše Boga, koji tvori divna dela preko svetitelja Svojih, i zahvalnost uznesoše svetom mučeniku Januariju kao brzom pomoćniku.

Zato, vrlo je važno da na današnji dan izgovorite sledeću molitvu, jer veruje se da će se onda dogoditi čudo:

"Njegovim svetim molitvama neka Gospod i na nama pokaže milost svoju vavek, amin."

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.