U ovoj kući čuvaju se najstarije nošnje i najskuplji nakit: Evo ko je njen vlasnik

Manakova kuća, smeštena u beogradskoj četvrti Savamala, predstavlja jedan od najlepših primera balkansko-orijentalne arhitekture iz prve polovine 19. veka. Ona danas funkcioniše kao deo Etnografskog muzeja i nudi posetiocima uvid u urbanu kulturu Beograda tog vremena.

Jedan od vlasnika kuće bio je Manak Mihailović, cincarski doseljenik iz Makedonije po kome je Manakova kuća dobila ime i zadržala ga do danas.

Manakova kuća je građena u stilu stare gradske kuće sa zastakljenim balkonima i drvenim gredama, krovom od ćeramide i kaldrmom ispred. Sama građevina pruža osećaj kao da ste zakoračili dva veka unazad.

Primer je starobalkanske gradske arhitekture koju odlikuje drvena bondručna konstrukcija ispunjena ćerpičem, istureni doksati i tremovi, krovni pokrivač od ćeramide i propuštene strehe.

S obzirom na to da je podignuta na strmom terenu, Manakova kuća ima više nivoa: podrum, prizemlje i sprat. Najniži delovi bili su magacini, prizemlje za privrednu delatnost, a na spratu su bile sobe za spavanje i gostinske odaje.

 

Na spratu Manakove kuće je postavljena stalna izložba pod nazivom "Narodne nošnje i nakit centralnobalkanskog područja iz XIX i prvih decenija HH veka". Izložene su nošnje šopskog, moravskog i vardarskog kompleksa. 

U kući se nalazi stalna postavka tradicionalnih nošnji, nakita i drugih etnografskih predmeta iz Srbije, Makedonije i Crne Gore. Prikazano je bogatstvo veza, tkanja, i zanatske izrade koje su karakterisale balkanske narode u 19. i početkom 20. veka.

- Više od 35 godina u Manakovoj kući najbolji majstori Srbije drže časove zanata kojim se bave. Polaznici dobijaju materijal, obuku i dovoljno vremena da savladaju zanat. Kurs traje dva ili tri meseca, a časovi traju po tri sata. Uči se izradom kopija originalnih ručnih radova, a mnogi zanati su pod zaštitom UNESCO-a. U Manakovoj kući možete naučiti vertikalno, ručno i tkanje na razboju, tradicionalni kosovski i moravski vez, vez po broju, zlatovez i beli vez, tradicionalnu i savremenu keramiku, mozaik, sarački zanat, filigran srebro, kaligrafiju - kažu u Turističkoj organizaciji Beograd (TOB).

Ono što je zanimljivo jeste i da je Manakova kuća je postala muzej posle konzervatorsko-restauratorskih radova koje je namenski u periodu od 1964. do 1968. godine izveo Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda, a za potrebe smeštaja Etnografske spomen-zbirke Hristifora Crnilovića.

Ovaj projekat realizovan je u saradnji sa Gradom Beogradom

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.