U ovoj kući čuvaju se najstarije nošnje i najskuplji nakit: Evo ko je njen vlasnik

Manakova kuća, smeštena u beogradskoj četvrti Savamala, predstavlja jedan od najlepših primera balkansko-orijentalne arhitekture iz prve polovine 19. veka. Ona danas funkcioniše kao deo Etnografskog muzeja i nudi posetiocima uvid u urbanu kulturu Beograda tog vremena.

Jedan od vlasnika kuće bio je Manak Mihailović, cincarski doseljenik iz Makedonije po kome je Manakova kuća dobila ime i zadržala ga do danas.

Manakova kuća je građena u stilu stare gradske kuće sa zastakljenim balkonima i drvenim gredama, krovom od ćeramide i kaldrmom ispred. Sama građevina pruža osećaj kao da ste zakoračili dva veka unazad.

Primer je starobalkanske gradske arhitekture koju odlikuje drvena bondručna konstrukcija ispunjena ćerpičem, istureni doksati i tremovi, krovni pokrivač od ćeramide i propuštene strehe.

S obzirom na to da je podignuta na strmom terenu, Manakova kuća ima više nivoa: podrum, prizemlje i sprat. Najniži delovi bili su magacini, prizemlje za privrednu delatnost, a na spratu su bile sobe za spavanje i gostinske odaje.

 

Na spratu Manakove kuće je postavljena stalna izložba pod nazivom "Narodne nošnje i nakit centralnobalkanskog područja iz XIX i prvih decenija HH veka". Izložene su nošnje šopskog, moravskog i vardarskog kompleksa. 

U kući se nalazi stalna postavka tradicionalnih nošnji, nakita i drugih etnografskih predmeta iz Srbije, Makedonije i Crne Gore. Prikazano je bogatstvo veza, tkanja, i zanatske izrade koje su karakterisale balkanske narode u 19. i početkom 20. veka.

- Više od 35 godina u Manakovoj kući najbolji majstori Srbije drže časove zanata kojim se bave. Polaznici dobijaju materijal, obuku i dovoljno vremena da savladaju zanat. Kurs traje dva ili tri meseca, a časovi traju po tri sata. Uči se izradom kopija originalnih ručnih radova, a mnogi zanati su pod zaštitom UNESCO-a. U Manakovoj kući možete naučiti vertikalno, ručno i tkanje na razboju, tradicionalni kosovski i moravski vez, vez po broju, zlatovez i beli vez, tradicionalnu i savremenu keramiku, mozaik, sarački zanat, filigran srebro, kaligrafiju - kažu u Turističkoj organizaciji Beograd (TOB).

Ono što je zanimljivo jeste i da je Manakova kuća je postala muzej posle konzervatorsko-restauratorskih radova koje je namenski u periodu od 1964. do 1968. godine izveo Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda, a za potrebe smeštaja Etnografske spomen-zbirke Hristifora Crnilovića.

Ovaj projekat realizovan je u saradnji sa Gradom Beogradom