Najtužnija ljubavna priča: Boško i Admira umrli zagrljeni - još uvek se ne zna ko je na njih pucao (FOTO)

Na današnji dan, 1993. godine, velika ljubav između Boška Brkića i Admire Ismić tragično je završena, kada su ubijeni prilikom pokušaja bekstva od ratnog ludila.

Admira i Boško zaljubili su se davne 1984. kada je Sarajevo bilo pod budnim okom sveta zbog Zimskih olimpijskih igara koje su tamo održane.

Devet godina kasnije, odlučili su da se od rata sklone u Grbavicu, gde je njihova ljubav bila moguća, što se moglo jedino preko Vrbanja mosta.

Oboje su rođeni 1968. godine, a ljubavnu vezu su započeli sa 16 i jedno drugom su bili prva, ali i poslednja ljubav.

Na Vrbanja mostu ih je, oko 17:00 sati, dočekao snajper. Metak je prvo pogodio Boška, zatim drugi Admiru, koja se ranjena dovukla do njega i zagrlila, kako su i umrli.

Boškov prijatelj, Amir Šulović, jednom prilikom je za medije otkrio plan Admire i Boška i tako pokazao koliko je njihova ljubav bila jaka.

- Bilo je teško, ali imali smo prijatelje, doduše nijednog dovoljno moćnog da garantuje da će se iz grada moći izaći. Boškov i Admirin prelazak na Grbavicu bio je dogovoren i s jednom i s drugom stranom. Znam čak i imena tih ljudi - rekao je Amir Šulović.

Foto: Privatna arhiva

Tanja Bogdanović, devojka sa kojom je Admira išla u srednju školu, rekla je u dokumentarcu koji je o njima snimljen, kako je Admira bila potpuno drugačija od ostalih devojčica. Volela je motore i umela da popravlja automobile, a da je Boško karakterom bio sušta suprotnost od nje.

- Bila je pomalo divlja. Devojke se obično boje nečega, ali ona se nije bojala ničega. Boško je bio potpuno drugačiji. Bio je tih i miran dečko, bili su potpune suprotnosti - rekla je Bogdanovićeva u dokumentarcu.

Zločin ni decenijama kasnije nije rešen, pa se tako ne zna ko je Admiru i Boška ubio, a njihove porodice su smatrale da bi bilo bolje ako ime ubica ostane nepoznato, jer im je tako, kako su tada govorili, lakše da žive.

Radmila, Boškova majka i Zijah, Admirin otac, za medije su davno otkrili da se nisu protivili ovoj ljubavi, bez obzira na različite vere.

Kada je govorila za RTS, Radmila je istakla da joj nije smetalo što Admira nije Srpkinja, kao i da su njih dvoje planirali da se venčaju u Beogradu, a potom odu u inostranstvo.

Nažalost, iz Sarajeva nikada nisu uspeli da izađu.

Još uvek je nepoznato sa koje strane je došao metak koji ih je usmrtio. Sada se samo smatra da je prelazak preko mosta bio dogovoren, ali je neko prekršio i zapucao. Kako je rekla Boškova majka, moguć uzrok je smena vojnika, to jest nova postava koja nije znala o dogovoru za prelazak para na Grbavicu.

Njoj, takođe, smeta što Boška i Admiru nazivaju Romeo i Julija, jer porodice nikada nisu bile protiv ljubavi.

Admirin otac Zijad je isto tako želeo da deca budu srećna i prihvatio odluku da odu iz grada. Čekao je njihov poziv, a umesto toga, javljena mu je vest o pogibiji.

Nesrećni ljubavnici ležali su sedam dana na Vrbanja mostu dok su zaraćene strane raspravljale ko ih je ubio. Sahranjeni su na groblju u Lukavici, a nakon rata, 1996. godine, po želji roditelja, tela su prebačena u Sarajevo i na groblju Lav sahranjena zajedno.