Pazite da vas ne prevare: Evo kako da prepoznate lažne pare - Oglasili se iz NBS

U Srbiji još uvek postoje lažne novčanice iz dva dela, gde je jedan originalan, a drugi falsifikovan, pa su iz Narodne banke Srbije otkrili kako prepoznati kada se radi o prevari, ali i koja je to novčanica najčešće na meti falsifikatora u Srbiji.

Kako su iz NBS naglasili, kada je reč o stranim valutama, najčešće se falsifikuju novčanice od 50 i 100 evra, kao i 100 američkih dolara. Apoeni male vrednosti retko se falsifikuju, jer se ne isplate i nisu privlačne falsifikatorima.

Novčanice od 5.000 dinara ili 500 evra predstavljaju veći rizik, jer su ređe u opticaju, pa primalac često ima problem sa vraćanjem kusura i takve novčanice pažljivije razgleda, te je veća verovatnoća da se posumnja da se radi o falsifikatu, rekli su iz NBS za B92.

Kako prepoznati lažni dinar?

Ukoliko novčanica deluje zamućeno, radi se o lažnjaku, jer je običaj da štampani detalji na falsifikovanim novčanicama nemaju jasan izgled. To se najlakše uoči na glavnom motivu, to jest na portretu, a zatim i drugim detaljima.

Kada je novčanica originalna, svi detalji su oštri i slika je izuzetno jasna.

Falsifikovane novčanice često su glatke na dodir i nemaju reljefnu štampu, koja je kod originala lako uočljiva blagim prelaskom jagodicama prstiju preko glavnog motiva, teksta "Narodna banka Srbije" u ćiriličkoj i latiničkoj verziji i drugih.

Osim toga, kada lažnu novčanicu usmerite ka izvoru svetlosti vodeni žig (koji se kod originala nalazi u belom pravougaoniku) često nije imitiran, a u slučajevima njegove imitacije ne prikazuje povoljan izgled portreta u štampanom delu (bez jasnih i preciznih kontura, zamućeni detalji, deformacije pojedinih karakteristika), što se može jasno uočiti u poređenju s tim detaljem na originalnoj novčanici, prenosi B92.

Kod falsifikovanih novčanica često je zaštitna nit imitirana isprekidano lepljenjem svetlosive folije ili sivom bojom čiji se prekidi i imitacija jasno uočavaju takođe usmeravanjem novčanice u pravcu izvora svetlosti. Kada je novčanica prava, nit se tokom provere uočava čitavom dužinom novčanice, u kontinuitetu s mikrotekstom dinar, ćirilicom i latinicom naizmenično celom dužinom niti.

Foto: Informer

Kinegram ili hologram je kod falsifikovanih novčanica uglavnom imitiran termičkim lepljenjem sive folije na kojem je utisnuta nominalna oznaka koja se u velikom broju slučajeva može uočiti pri prvom kontaktu sa ovakvom novčanicom. Kada se radi o pravoj novčanici, na ovom elementu zaštite se pored diskretnog izgleda nominalne oznake i još jednog detalja koji se razlikuje kod apoena, uočava se efekat duginih boja promenom položaja novčanice, visoka preciznost mikroteksta nominalne oznake i veoma precizne konture ovog detalja.

Iz NBS upozoravaju na fenomen lažnjaka iz dva dela, kada je jedan deo novčanice original, a drugi lažan.

Prilikom provere jednog dela novčanice, može se pogrešno zaključiti da je novčanica originalna, dok u drugom delu to nije slučaj.

Kako se rešiti lažnih novčanica?

Ukoliko primetite da posedujete lažnu novčanicu, postoje dve opcije kojima možete rešiti problem. Prvo, imate mogućnost da novčanicu predate bilo kojoj banci, ili slučaj prijavite u policijskoj stanici.

Iz banke ili policije su dužni da osobi koja je prijavila falsifikovan novac predaju potvrdu o prijemu, a oni će novčanicu poslati Narodnoj banci Srbije na ekspertizu. Izveštaj o ekspertizi novca dostavljenog pod sumnjom da je falsifikovan biće, preko banke ili policije, dostavljen podnosiocu. 

Važno je napomenuti da za falsifikovane novčanice nadoknada ne postoji, već se ista čuva u Narodnoj banci sve do uništenja, a može se i staviti na raspolaganje policiji i pravosudnim organima radi vođenja krivičnog postupka za krivično delo falsifikovanje novca. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.