Povećan profit u srpskim bankama: Evo koliko su zaradile tokom prva tri meseca u godini

Banke koje posluju u Srbiji u prva tri meseca ove godine zaradile su 416,5 miliona evra, a u odnosu na prva tri meseca lane, a to je rast od čak 42 odsto, navode u Narodnoj banci Srbije (NBS).

Prema kvartalnim bilansima banaka, koje je objavila NBS, banke koje posluju u Srbiji nastavljaju da ostvaruju visoke profite. Naime, neto dobit banaka je uvećana u odnosu na isti kvartal prethodne za 42 odsto.

Prošle godine neto dobit banaka u Srbiji, za celu godinu, iznosila je 1,3 milijarde evra, a godinu ranije, 1,1 milijardu evra. Teorijski gledano, ako bi u preostala tri kvartala bila ponovljena i zabeležena ista ovolika dobit, profit banaka u 2025. godini iznosio bi skoro 1,7 milijardi evra, što bi opet bio visok rast u odnosu na 2024.

Kamate i provizije

Očekivano, banke i dalje zarađuju najviše od kamata i naknada. Za tri meseca ove godine neto prihodi od kamata iznosili su 516 miliona evra, dok su prihodi od naknada dostigli skoro 200 miliona evra u ovom periodu.

Na sve ovo treba dodati i činjenicu da su zbog rasta kamata na kredite u proteklom periodu uvedena razna ograničenja na rast kamata, a pre toga moratorijum na podizanje cena usluga, ali nijedna od ovih mera nije uticala na zarade bankarskog sektora, koje rastu iz godine u godinu.

Foto: Shutterstock

Ekonomski stručnjaci su saglasni s tim da su glavni razlozi visoke dobiti uglavnom isti kao i prethodne rekordne godine, kada je dobit iznosila 1,3 milijarde evra za celu godinu, a to su relativno visoke kamate i prihodi od naknada.

Prema njihovim rečima, banke konkretno najviše zarađuju na kamatama na stambene, keš i sve ostale kredite, ali i na uslugama održavanja računa, karticama, provizijama za podizanje novca i plaćanje dažbina. Takođe, oni visoku ovogodišnju zaradu objašnjavaju time da su mnoge banke smanjile troškove.

- Podatak da je bankarski sektor u Srbiji u prva tri meseca 2025. godine ostvario neto dobit od 416,5 miliona evra - čak 42 odsto više nego u istom periodu prošle godine - jasno pokazuje da u uslovima stabilnog makroekonomskog okruženja banke nastavljaju da ubiraju značajne prihode, pre svega, kroz visoke kamatne i razne naknade. Broj naknada se povećava, neke su možda i skuplje, dok se rashodi smanjuju, smanjuje se broj ekspozitura i broj zaposlenih. Sa druge strane, nadležni organi imaju zakonska ovlašćenja da sprovode sveobuhvatnu analizu tržišta, visine marži i transparentnosti naknada. Time se štiti zdravo poslovno okruženje, podstiče uravnotežena profitabilnost i stvara prostor da dobit banaka bude rezultat inovacija i kvalitetnije usluge, a ne ograničenog izbora korisnika - navodi Mihajlo Rabrenović, stručnjak za menadžment državne uprave.

Foto: Shutterstock

Stimulisanje konkurencije

Mihajlo Rabrenović dodaje da Srbija danas beleži dobar privredni rast u izazovnim međunarodnim okolnostima.

Foto: Tanja Andric

- Zadatak države je da taj rast kanališe u društvo u kojem su građani u fokusu. Politika vlade mora, uz dosledno poštovanje zakona, da uravnoteži potrebu za stabilnim finansijskim sistemom sa potrebom za pravičnim uslovima za korisnike kredita i usluga. Tu, pored kontinuiranog unapređenja regulative, spadaju i stimulisanje konkurencije, razvoj finansijske edukacije stanovništva i instrumenti zaštite dužnika u uslovima rastućih stopa i nejednake pregovaračke moći - zaključuje Rabrenović.