Povećan profit u srpskim bankama: Evo koliko su zaradile tokom prva tri meseca u godini

Banke koje posluju u Srbiji u prva tri meseca ove godine zaradile su 416,5 miliona evra, a u odnosu na prva tri meseca lane, a to je rast od čak 42 odsto, navode u Narodnoj banci Srbije (NBS).

Prema kvartalnim bilansima banaka, koje je objavila NBS, banke koje posluju u Srbiji nastavljaju da ostvaruju visoke profite. Naime, neto dobit banaka je uvećana u odnosu na isti kvartal prethodne za 42 odsto.

Prošle godine neto dobit banaka u Srbiji, za celu godinu, iznosila je 1,3 milijarde evra, a godinu ranije, 1,1 milijardu evra. Teorijski gledano, ako bi u preostala tri kvartala bila ponovljena i zabeležena ista ovolika dobit, profit banaka u 2025. godini iznosio bi skoro 1,7 milijardi evra, što bi opet bio visok rast u odnosu na 2024.

Kamate i provizije

Očekivano, banke i dalje zarađuju najviše od kamata i naknada. Za tri meseca ove godine neto prihodi od kamata iznosili su 516 miliona evra, dok su prihodi od naknada dostigli skoro 200 miliona evra u ovom periodu.

Na sve ovo treba dodati i činjenicu da su zbog rasta kamata na kredite u proteklom periodu uvedena razna ograničenja na rast kamata, a pre toga moratorijum na podizanje cena usluga, ali nijedna od ovih mera nije uticala na zarade bankarskog sektora, koje rastu iz godine u godinu.

Foto: Shutterstock

Ekonomski stručnjaci su saglasni s tim da su glavni razlozi visoke dobiti uglavnom isti kao i prethodne rekordne godine, kada je dobit iznosila 1,3 milijarde evra za celu godinu, a to su relativno visoke kamate i prihodi od naknada.

Prema njihovim rečima, banke konkretno najviše zarađuju na kamatama na stambene, keš i sve ostale kredite, ali i na uslugama održavanja računa, karticama, provizijama za podizanje novca i plaćanje dažbina. Takođe, oni visoku ovogodišnju zaradu objašnjavaju time da su mnoge banke smanjile troškove.

- Podatak da je bankarski sektor u Srbiji u prva tri meseca 2025. godine ostvario neto dobit od 416,5 miliona evra - čak 42 odsto više nego u istom periodu prošle godine - jasno pokazuje da u uslovima stabilnog makroekonomskog okruženja banke nastavljaju da ubiraju značajne prihode, pre svega, kroz visoke kamatne i razne naknade. Broj naknada se povećava, neke su možda i skuplje, dok se rashodi smanjuju, smanjuje se broj ekspozitura i broj zaposlenih. Sa druge strane, nadležni organi imaju zakonska ovlašćenja da sprovode sveobuhvatnu analizu tržišta, visine marži i transparentnosti naknada. Time se štiti zdravo poslovno okruženje, podstiče uravnotežena profitabilnost i stvara prostor da dobit banaka bude rezultat inovacija i kvalitetnije usluge, a ne ograničenog izbora korisnika - navodi Mihajlo Rabrenović, stručnjak za menadžment državne uprave.

Foto: Shutterstock

Stimulisanje konkurencije

Mihajlo Rabrenović dodaje da Srbija danas beleži dobar privredni rast u izazovnim međunarodnim okolnostima.

Foto: Tanja Andric

- Zadatak države je da taj rast kanališe u društvo u kojem su građani u fokusu. Politika vlade mora, uz dosledno poštovanje zakona, da uravnoteži potrebu za stabilnim finansijskim sistemom sa potrebom za pravičnim uslovima za korisnike kredita i usluga. Tu, pored kontinuiranog unapređenja regulative, spadaju i stimulisanje konkurencije, razvoj finansijske edukacije stanovništva i instrumenti zaštite dužnika u uslovima rastućih stopa i nejednake pregovaračke moći - zaključuje Rabrenović.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.