Solarne elektrane na objektima NIS-a: Ušteda električne energije uz smanjenje emisije ugljen-dioksida

NIS je do sada pustio u rad 60 fotonaponskih elektrana na benzinskim stanicama.

Solarne elektrane puštene su u rad i u Pogonu za proizvodnju pijaće vode „Jazak“, Rafineriji nafte u Pančevu i poslovnom objektu u Ulici Arse Teodorovića u Novom Sadu.

Zbirna proizvodnja električne energije iz svih fotonaponskih elektrana kompanije u pogonu iznosila je 2,2 GWh u 2024. godini. 

Planirano je da do kraja 2025. godine ukupni kapacitet svih solarnih elektrana NIS-a iznosi 11 MWp, sa godišnjom proizvodnjom od oko 13,6 GWh. Smanjenje emisije ugljen-dioksida na godišnjem nivou planirano je na oko 15 000 tona.

Kompanija NIS do sada je izgradila i pustila u rad 60 fotonaponskih elektrana na benzinskim stanicama, a projekat se realizuje i na drugim objektima kompanije. U rad je puštena i fotonaponska solarna elektrana u Pogonu za proizvodnju pijaće vode „Jazak“ ukupne snage 620 kWp, koja ima kombinovanu poziciju fotonaponskih panela delom na krovu, a delom na tlu.

Foto: NIS

Krovne fotonaponske elektrane izgrađene su i u skladištu derivata nafte Novi Sad snage 585 kWp, na poslovnom objektu NIS-a u Ulici Arse Teodorovića u Novom Sadu snage 100 kWp, kao i na krovovima pet objekata u Rafineriji nafte Pančevo snage 610 kWp. Zbirna proizvodnja električne energije iz svih fotonaponskih elektrana puštenih u rad, ukupne snage 3,2 MWp, iznosila je 2,2 GWh u 2024. godini. 

Ove godine planirano je puštanje u rad još 18 solarnih elektrana na benzinskim stanicama, kao i najveće do sada izgrađene solarne elektrane u okviru kompanije - solarne fotonaponske elektrane u Skladištu derivata nafte u Novom Sadu sa fotonaponskim poljem instalisanim na tlu, snage 6 817 kWp. 

Do kraja 2025. godine ukupni planirani kapaciteti svih solarnih elektrana NIS-a u pogonu iznosiće 11,3 MWp, sa godišnjom proizvodnjom od oko 13,6 GWh. Ilustracije radi, električna energija koju će godišnje proizvoditi oko 18 hiljada instalisanih fotonaponskih panela NIS-a može da pokrije godišnje potrebe za električnom energijom oko 3 200 prosečnih domaćinstava u Srbiji.

Foto: NIS

Smanjenje emisije ugljen-dioksida na godišnjem nivou u tom slučaju planirano je na  oko 15 000 tona. Ukupna planirana ulaganja kompanije u realizaciju svih realizovanih projekata u ovoj oblasti poslovanja do kraja 2025. godine iznosiće oko 7 miliona evra.  

NIS će i u narednom periodu nastaviti realizaciju programa izgradnje solarnih elektrana na objektima kompanije koji je započet 2022. godine izgradnjom prvih fotonaponskih elektrana na osam stanica za snabdevanje gorivom.

Foto: NIS

- Vodeći se principima održivog razvoja i ispunjenja svoje zelene agende, NIS nastavlja izgradnju fotonaponskih elektrana na svojim objektima. Time ostvarujemo pozitivne finansijske efekte, kao i smanjenje emisije ugljen-dioksida čime doprinosimo borbi protiv globalnog zagrevanja. Naš cilj je da kompanija značajan deo električne energije za svoje potrebe proizvodi baš iz obnovljivih izvora energije, a da deo tako proizvedene energije ponudimo i na tržištu - rekao je Aleksandr Koževnjikov, rukovodilac Centra za razvoj projekata i energetsku efikasnost u NIS-u.

O upotrebi solarne energije možete saznati više u tekstu na digitalnom magazinu Energize. 
Na ovu temu pogledajte i Medija galeriju.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.