Dubravka Đedović Handanović: Srbija spremna za spajanje sa tržištem električne energije EU

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović učestvovala je danas na neformalnom sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice (EnZ) u Atini na kome je razgovarano o ubrzanoj integraciji sa tržištem Evropske unije (EU) u elektroenergetskom sektoru i ubrzanju dekarbonizacije kroz početak primene Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM).

Đedović Handanović je istakla posvećenost Srbije u sprovođenju reformi i usklađivanju sa pravnim tekovinama EU, navedeno je u saopštenju Ministarstva energetike.

- Srbija je pre 20 godina bila jedan od osnivača Energetske zajednice. Danas smo među najaktivnijima u sprovođenju reformi u eneregetskom sektoru, budući da smo u poslednje dve godine označeni kao lider u energetskim reformama, pozicionirani na prvom i drugom mestu. I sada smo prvi u regionu ispunili uslove za spajanje sa tržištem EU, što je danas i prepoznato i od Evropske komisije. Iako se sastajemo u izazovnim geopolitičkim okolnostima koji utiču na energetski sektor, Srbija će nastaviti da jača regionalnu saradnju, gradi infrastrukturu, kao što su energetski koridori i gasne interkonkecije koja će nas više povezati sa regionom i koja će energetske sektore u regionu učiniti bolje povezanim, otpornijim i jačim - rekla je ministarka.

Đedović Handanović je naglasila da će u narednim nedeljama vlada  usvojiti poslednju uredbu, čime će Srbija ispuniti obaveze iz Reformske agende kao dela Plana rasta za Zapadni Balkan i kompletirati regulatorne procese neophodne za integraciju sa tržištem EU.

- Naredni koraci su u nadležnosti evropskih institucija koji u celosti zavise od njihovih procedura i vremenskih rokova, za koje očekujemo da budu efikasno i brzo sprovedene. Usložnjavanje i umnožavanje administrativnih propisa neće doneti dobrobit ni članicama Energetske zajednice ni EU, samim tim želimo da se proces verifikacije dodatno ubrza, kako bismo se već 2026. spojili sa tržištem Mađarske, pa preko njih sa ostalim članicama EU - rekla je ministarka.

Ona je ukazala da je najveći izazov u predstojećem periodu početak primene Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM).

- Naše nadležne institucije analizirale su, veoma pažljivo i detaljno, ponuđene opcije u studiji koju je izradila Evropska komisija, na zahtev Srbije i drugih članica Energetske zajednice. Smatramo da porez na emisije ugljenika treba da se uvodi postepeno, fazno i pravedno, uz podršku fondova iz Evropske unije - rekla je Đedović Handanović.

Ministarka je naglasila da bi prihodi od oporezivanja emisija bili usmereni, kao i u EU, na dekarbonizaciju, razvoj OIE, unapređenje energetske efikasnosti, pravednu tranziciju i podršku privredi. 

Ona je ukazala da je vremenski okvir najveći razlog za zabrinutost.

- Bez adekvatnog vremenskog perioda za tranziciju sa uglja na obnovljive izvore energije, modernizacije mreže, povećanja kapaciteta OIE i prilagođavanja industrije, viši troškovi ugljenika mogu samo povećati finansijski pritisak na našu industriju i potrošače, što se već događa unutar EU, umesto da dovedu do značajnog smanjenja emisija u kratkom roku. Rešavanje ovih pitanja zahteva pažljivo planiranje, faznu implementaciju i ciljanu finansijsku podršku EU kako bi se klimatski ciljevi uskladili sa ekonomskom realnošću - rekla je ministarka.

Podsetila je da su države članice EU imale duže od dve decenije da se postepeno prilagode uvođenju taksi na emisije ugljenika.

Đedović Handanović je zaključila da je Srbija spremna da nastavi sa usklađivanjem sa zakonodavstvom i politikama EU u oblasti energetike i klime.

- Sve reformske mere koje sprovodimo su pre svega zbog koristi naših građana i privrede i nećemo preko noći donositi odluke koje će ugroziti našu energetsku stabilnost, naprotiv radimo sve u korist građana i privrede - rekla je ona.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.