U Subotici obeležena 30. godišnjica stradanja srpskog naroda u zločinačkoj akciji "Oluja"

U Subotici obeležena 30. godišnjica stradanja srpskog naroda u zločinačkoj akciji „Oluja“ Okruglim stolom pod nazivom "Na mladima ostaje sećanje kao zavet za budućnost", u Plavoj sali Gradske kuće.

Izložbom "Kultura pamćenja: Fotografije – zločinačka akcija "Oluja"", na platou na Trgu republike ispred svečanog ulaza u Gradsku kuću, obraćanjima predsednika Saveza srpskih udruženja Severnobačkog okruga, Miroslava Karana, upravnice subotičkog ogranka Fondacije "Svetozar Miletić“ iz Novog Sada, Ljubice Bertović, gradonačelnika Subotice Stevana Bakića i srpskog režisera i književnika Dragoslava Bokana, kao i uručenjem "Pakračke gramate", u okviru tribine održane u Velikoj većnici Gradske kuće, sinoć je u Subotici obeležena 30. godišnjica stradanja srpskog naroda u zločinačkoj akciji "Oluja".

Gradonačelnik Bakić je, tom prilikom, rekao da je pre tačno 30 godina, u avgustu 1995. na hiljade Srba iz Krajine proterano iz svojih domova u kojima su vekovima živeli, da su oni koji su imali sreću da prežive golgotu na kraju završili u okrilju Republike Srpske i majke Srbije i da se danas okupljamo u tišini i poštovanju kako bismo se setili jednog od najtežih trenutaka u savremenoj istoriji srpskog naroda – zločinačke operacije "Oluja", koja je za sobom ostavila hiljade izgubljenih života, razorene domove, spaljene crkve i proterane porodice.

- Pred lice pravde ni danas nisu izašli svi zločinci koji su bolesne, stare, žene, decu, domaćine, ratare, stočare, primorali da ostave puste svoje domove i sve što su stekli smeste u traktore i ponesu sa sobom – u neizvesnost. Još su u nama žive slike koje smo gledali na televiziji kako je ceo život stao na traktorske prikolice, u par kutija i ćebadi, a ušuškane između ponjava virile su dečje glavice, uplašene i musave od suza, i ikone krsnih slava - kazao je Bakić.

Sabrali smo se danas da se setimo po razmerama na evropskim prostorima nikad većeg nasilnog egzodusa našeg naroda sa područja Dalmacije, Banije, Korduna, Like i zapadne Slavonije, rekao je on i dodao da je ovde, u nepreglednoj ravnici, "stasala generacija dece iz izbegličkih kolona, musavih ali ponosnih, tužnih ali odlučnih, koja danas pronosi slavu svoga naroda u nauci, u kulturi, u sportu, obrazovanju, politici".

Foto: Foto: Grad Subotica

Istakao je da su potomci onih koji su preživeli ustaške jame, logore, kuršume, maljeve i srboseke i sami postali mučenici, ali su svoju muku i bol zamenili ne zaboravom, već obnovljenom životnom snagom i iskrenom ljubavlju prema Srbiji, i ona im jednako iskrenom ljubavlju vraća.

- Sećajući se svih žrtava ’Oluje’, spaljenih kuća i opustelih srpskih gradova i sela, danas ceo naš narod pušta suzu, zavetujemo se na praštanje ali ne i zaborav, i čvrsto poručujući svima da novih "Oluja" nikada i nigde više neće biti, jer Srbija i srpski i narod to neće dozvoliti. Naš put, put Srbije, jeste posut trnjem, ali vodi nas tamo kuda stremimo. U stabilnu i sigurnu budućnost - naglasio je gradonačelnik Bakić.

On je podvukao da je, kada je reč o zavetovanju na praštanje čemu nas uči vera, njegov lični stav – "da im nikada neće oprostiti, a kamoli zaboraviti".

- Kad god su imali priliku – ubijali su nas. Kad god su imali priliku - klali su nas. Kad god su imali priliku – išli su da nas zatru. Neću im više nikad dati tu priliku. I večeras ste videli ponašanje te jedne male grupe. Ni večeras nam ne daju da na miru oplakujemo naše žrtve. Pogledajte to poštovanje! A, pričamo, puna su nam usta suživota. Muka je kad Srbin krene da priča istinu. Kažu – napada! Setite se mog govora na 15. ’Banijskom prelu’. Šta sam pogrešio? Ja bih voleo da sam pogrešio, ali, nažalost, ni u čemu nisam pogrešio. I tek ćete da vidite još neke stvari. A, ja ću tek da pričam, ja samo čekam taj momenat kad ćemo još da pričamo. Ironija istorije je da su se oni koji su išli da nas zatru, koji su nas klali i ubijali, utrkivali u Ujedinjenim nacijama da podnesu deklaraciju da nas proglase genocidnim. Moj srpski narod koji je uvek bio na strani pravde i slobode, koji je uvek bio uz pobednike i koji je uvek pobedio! Pobedićemo i sada! Srbija će pobediti, srpski narod će pobediti - naglasio je gradonačelnik Bakić.

Foto: Foto: Grad Subotica

Podsetio je da su u rano jutro 4. avgusta hrvatske snage napale Republiku Srpsku Krajinu i otpočele akciju najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata, i da su Srbi proterani sa prostora koji su naseljavali hiljadama godina.

- Tu smo da odamo pomen našoj braći i sestrama koji su postradali od hrišćana, a ne od nekog nepoznatog naroda i vere. Istorijska je nepravda, još jedna i nizu, što susedna država ovaj čin nad nemoćnim i golorukim narodom slavi kao svoju najveću pobedu. Moleći se danas za sve postradale, za naše bližnje, ne želimo da produbljujemo sukobe, niti da vodimo ratove, ali niko nam nikada ne može oduzeti pravo da pamtimo zlo koje se tada na naš narod sručilo, niti nas prekoriti što razvijamo kulturu sećanja - rekao je Bakić.

Dodao je da smo se sabrali ovde večeras, na prostoru gde vekovima upućeni jedni na druge zajedno živimo, da jasno kažemo da je naš narod mnogo puta kroz stradanje i žrtvu osvajao trenutke slobode i vaskrsenja, i da mi imamo nadu u konačnu pravdu Božju, jer je ljudska toliko puta zatajila na štetu srpskog naroda.

- Zatajila je kod stradanja našeg naroda u Dalmaciji, Baniji, Kordunu, Lici i zapadnoj Slavoniji, ali zatajila je i ugušila se u suzama naših majki na našem Kosovu i Metohiji. Setimo se Svetog mučenika Vukašina jasenovačkog iz Klepaca čije su potresne reči: "Samo ti dijete radi svoj posao" - upućene monstrumu koji ga je klao, lišenom svakog ljudskog lika, primer trijumfa žrtve nad zlom - istakao je Bakić.

Foto: Foto: Grad Subotica

Naveo je da smo spremni da iznova tražimo načine da zajedno idemo dalje, ali da nismo spremni da žmurimo pred sve češćim i sve žešćim pokušajima da nam prekrajaju istoriju!

- Nismo spremni da gledamo kako čak i pojedini pripadnici srpskog naroda naša stradanja pokušavaju da ublaže i izopače, a srpske patriote nazivaju svakakvim pogrdnim imenima! Nemamo prava da žmurimo pred današnjicom koja je veoma opasna ako se ne dozovemo i dozvolimo da nam mlade truju vrednostima koje nisu dostojne jednog hrišćanina! Naša je dužnost da negujemo kulturu sećanja, da istinu prenosimo novim generacijama, ne da bi gajili tugu ili osvetu, već da bi gradili pravednije, iskrenije i ljudskije društvo - kazao je Bakić.

Naglasio je da je "Oluja" simbol tuge i da tuga sa sobom nosi tišinu. Ne, kako je rekao, parole. Ni povike. Niti zviždaljke.

- Zato ću svoje obraćanje završiti drugačije nego inače, porukom koju upućujem našim potomcima. Draga omladino, mladi Srbi, i vi što niste Srbi ali poštujete zemlju u kojoj živite, opasna su vremena došla! Svaki zaborav nas poništava i oduzima nam pravo na sutra. Ne dajte da izbledi sećanje na Jadovno, Jastrebarsko, Glinu, Jasenovac, na Petrovačku cestu, na Bratunac, na Staro Gracko, na Banjsku, na Prizren, na Gazimestan, na stradanja vaših predaka, jer da nije bilo njih – ne bi bilo ni vas! Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u ’Oluji’ i u svim pogromima, njihovim se stradanjima do zemlje klanjamo! Srbija ne zaboravlja! Večna im slava - zaključio je gradonačelnik Stevan Bakić.

Foto: Foto: Grad Subotica

Dragoslav Bokan je, obraćajući se medijima uoči tribine u Velikoj većnici Gradske kuće, između ostalog izjavio da se nakon akcije "Oluja", koja je trajala vrlo kratko, a ostavila duboke tragove, učinilo da je etničko čišćenje preraslo u genocid, da se učinilo da je zamuknuo glas Srba koji su tamo živeli, da se učinilo da se više niko ne seća njihovog stradanja i da će ovaj zločin bez kazne ostati čak i nezabeležen, ne samo nekažnjen.

- Međutim, u poslednje vreme, od nekog trenutka mi vidimo da se polako podiže svest naših ljudi o stradanju, nekakvo saosećanje, razumevanje te etičke vertikale gde mi u stradanju našeg naroda vidimo i obavezu za sve nas, jer kroz pamćenje mi jačamo i ne dopuštamo da nas neprijatelji uplaše i raspu. I dolazi do one sloge koje se toliko plaše naši neprijatelji, one sloge koju ruše i ovi ispred ove zgrade svojim besomučnim i bezumnim zviždanjem na ovaj dan. Na sahranama se čovek ne ponaša divljački, postoji neka vrsta poštovanja, čak i u indijanskim ili urođeničkim plemenima postoji poštovanje prema tragediji. Kod njih ne postoji, ali, srećom, eto, kod nas je to poštovanje vidljivo - istakao je Bokan.

On je naveo da je čak dva puta imao čast da učestvuje u obeležavanju tih teških trenutaka gde treba da se setimo prošlosti, a da ne klonemo, nego da nas snaga povede ka budućnosti, do sledeće godine, do sledećeg obeležavanja.

- Evo sad, ove godine mi smo dočekali 30. godišnjicu tih događaja. Sad svedočimo da Krajina živi. Ona ne živi više u Dalmaciji, Baniji, Liki, Kordunu, ona živi sada po čitavoj Srbiji, čitavom svetu. Krajina živi kao osećanje, živi kao zavičaj, živi kao sećanje na one žrtve koje nikada nećemo zaboraviti. Dokle god ih ne budemo zaboravili, oni nisu zauvek mrtvi, dokle god se budemo sećali i ovog dana i svih drugih dana možemo da kažemo da smo dostojni naslednici Vuka Mandušića, Nikole Tesle i svih onih koji su pronosili slavu tih naših krajeva sve do ove tragedije koje nam je najveće iskušenje u istoriji. To iskušenje ćemo pobediti ako budemo nastavljali iz godine u godinu da se polako sakupljamo. I ako mediji počnu da razumeju da ovo nije komemoracija nego pokušaj da dokažemo život i vitalnost našeg naroda, da dokažemo da iz tuge ne mora da ponikne nagon za osvetom, već nagon za opstankom - naglasio je Bokan.

U okviru tribine upriličena je i dodela "Pakračke gramate" - nagrade, priznanja i izraza zahvalnosti za činjenje i za učinjeno delo u smislu doprinosa negovanju kulture pamćenja srpskog naroda.

Ovogodišnjem dobitniku, penzionisanom general-potpukovniku Srpske vojske Krajine Milanu Čeleketiću "Pakračku gramatu" uručio je Stojan Prodanović, osnivač i glavni urednik časopisa "Pakrački dekret" i "Pakrački svijet".

Tribina u Velikoj većnici Gradske kuće počela je himnom "Bože pravde" koju je izvela Ženska vokalna grupa "Mironosice" iz Subotice, a program je zatvoren pesmom "Mala kuća", kao simbolom svih domova koji su ostali iza kolona, i svih korena koji, iako iščupani, nisu zaboravljeni, koju je izvela jedanaestogodišnja Milica Panić.

Organizatori manifestacije bili su Savez srpskih udruženja Severnobakog okruga i  Fondacija "Svetozar Miletić" iz Novog Sada, ogranak u Subotici. Obeležavanje 30. godišnjice stradanja srpskog naroda u zločinačkoj akciji "Oluja" bezuspešno je, zvižducima, uzvicima i dobacivanjem, pokušala da onemogući manja grupa blokadera okupljenih na platou ispred svečanog ulaza u Gradsku kuću gde je bila postavljena izložba "Kultura pamćenja: Fotografije – zločinačka akcija "Oluja"".