Ubod krpelja okidač za opasnu alergiju: Simptomi otežavaju postavljanje dijagnoze

Stručnjaci upozoravaju na alfa-gal sindrom, odnosno alergije na crveno meso koja nastaje posle uboda krpelja. Prvi simtomi su takvi da je lekarima teško da odmah pretpostave da se radi o njemu, zato preporučuju da budete oprezni ukoliko vas napadne ovaj insekt.

Glavna karakteristika sindroma jeste pojava tegoba dva-tri sata posle konzumacije obroka, i manifestuje se bolom u stomaku ili težim simptomima, objasnio je za RTS dr Pavle Banović, sa Medicinskog fakulteta i Pasterovog zavoda u Novom Sadu.

Alergija na alfa-gal se u suštini, može posmatrati kao da jedan mehanizam koji bi inače trebalo da nas štiti, ali u ovam slučaju izmiče kontroli i naš organizam počinje da reaguje na bilo koju količinu alfa-galaktozamina.

- Najčešće se smatra da osoba treba da ima određenu genetsku predispoziciju koja još uvek nije detaljno opisana, ali zna se da kod osoba koje su često eksponirane ubodima krpelja u čijim rilicama se i nalaze ta jedinjenja kao što su alfa-galaktozamin, naš organizam počinje da stvara antitela, specifična IgE antitela koja zatim pri kontaktu sa crvenim mesom, koje je takođe bogato alfa-galaktozaminom, dolazi do reakcije i samih tegoba - objašnjava doktor.

Foto: Shutterstock

Ubod krpelja je okidač za razvoj te senzibilizacije, a konzumacija namirnica dovodi do manifestacije oboljenja.

Ovaj sindrom je poznat svima koji se bave usko specifičnim imunološkim problemima ili medicinskim aspektima zoonoza ili kontakta ljudi sa artropodama, s obzirom na to da ovaj sindrom nije mnogo poznat.

- Zna se da postoji, zna se da su prvi slučajevi detektovani u SAD-u i na severu Evrope, a zatim je ostatak sveta krenuo da ispituje koliko ima toga u pojedinim regionima i zemljama. Tako da se i mi trenutno tu nalazimo i pokušavamo da saznamo koliko je opterećenje našeg stanovništva  - napominje dr Banović.

Postavljanje dijagnoze

Prvi simtomi alfa-gal sindroma su takvi da je lekarima teško da odmah pretpostave da se radi o njemu. Pošto se tegobe javljaju posle nekoliko sati od konzumacije obroka, onda je teško povezati sa obrokom, a još teže sa ubodom krpelja.

- Najveći deo sveta ima problem sa time da ti pacijenti lutaju po klinikama, po lekarima, ispitujući šta se dešava ili zbog čega imaju promene na koži ili zbog čega imaju stomačne tegobe, a rezultati često daju uredne nalaze. Veliki broj slučajeva je detektovan tako što su neki slučajevi došli do klinika ili ustanova koje su specijalizovane za te stvari, gde se zatim ta dijagnoza postavlja - ističe dr Banović.

Najveći problem je to što je dramatično narušen kvalitet života osobe sa ovom vrstom alergije. U vrlo retkim slučajevima se javljaju stanja opasna po život.

- Mi smo trenutno u toj istoj trci kao i ostatak Evrope da pokušamo da saznamo koji su mehanizmi koji to izazivaju, koliko ljudi ima taj sindrom, da bismo na kraju uspeli da nađemo i način kako da im pomognemo - navodi doktor.

Ispitivanje bolesti koje izazivaju krpelji

U Pasterovom zavodu su bili svesni da alfa-gal sindrom neminovno postoji i na našim prostorima, s obzirom na to da su krpelji koji ga mogu izazvati su prisutni kod nas i u drugim evropskim zemljama. Bilo je pitanje samo kada i gde će biti otkriven.

- Bila je jedna pacijentkinja iz Skoplja i jedna iz Novog Sada i onda smo ih uporedno testirali i ispitali šta se dešava. U slučaju pacijentkinje iz Skoplja jeste bila alergija, ali u ovom slučaju ne na crveno meso, ali takođe indukovana krpeljima, dok je kod pacijentkinje iz Srbije dokazan alfa-gal sindrom - navodi dr Banović.

Foto: Shuterstock

Kod pacijentkinje iz Skoplja tegobe su se javile kao promene na koži, par meseci posle uboda krpelja. Simptomi pacijentkinje iz Novog Sada su bili specifični je kada ju je uboo krpelj na jednom delu tela, pojavile su se promene i na drugim mestima gde su ranije bili ubodi krpelja. Izgledale su kao promene na koži posle ujeda komarca.

- To se zove rikalurtikarija i to je bio znak da je pacijentkinja teoretski podložna alfa-gal sindromu i to nas je navelo da ispitamo taj slučaj detaljnije. Tako da u celom ovom procesu najznačajnije je to što smo dokazom prvog slučaja skrenuli pažnju da postoji veliki broj pacijenata koji imaju taj sindrom, a da još uvek nije postavljena dijagnoza - naglašava dr Pavle Banović.

Terapija još uvek nije razvijena, ali do poboljšanja dovodi promena ishrane, što pacijentima već predstavlja veliko olakšanje kad znaju šta treba da izbegavaju.