Srbi ih obožavaju, a ne znaju da donose brda para: Nećete verovati o čemu se radi

U 2024. Srbija je izvezla agrarne proizvode u vrednosti od 5,4 milijarde evra, što je oko 6 odsto našeg BDP-a, a iznenađujuće je da dve vrste povrća imaju ogroman udeo u tom rezultatu.

Na površini od oko 1.300 hektara godišnje se u Srbiji proizvede oko 3.700 tona belog luka.

Porodica Kanački iz sela Sakule više od 30 godina uspešno uzgaja beli luk, a ove godine odlučili su da prošire proizvodnju i na domaći pasulj.

Kanački su ove godine imali izuzetan prinos, čak 4,5 tone po hektaru, a ono što ih dodatno raduje jeste otkupna cena koja se kreće od 450 do 500 dinara po kilogramu, što je na nivou cene kineskog uvoznog, ali sa znatno boljim kvalitetom.

- Kad se uporedi miris, ukus i kvalitet domaćeg luka sa bilo kojim drugim na tržištu, nema šanse da se porede. Naš luk ima dušu - kaže Đura Kanački, proizvođač iz Sakula.

Foto: Shuterstock

 

Pored belog luka, Kanački su ove godine zasadili i pasulj na 4,5 hektara, ali su vremenske nepogode prepolovile rod. Dodatni udarac zadao im je uvoz pasulja iz Kirgistana, koji je jeftiniji zbog niže cene rada, pa je i cena domaćeg pasulja pala za skoro 50 odsto u odnosu na prošlu godinu.

- Mi znamo da proizvedemo kvalitetno, ali nas uništavaju troškovi. Naš radnik košta više nego njihov ceo dan rada, pa uvozni pasulj obara cenu - objašnjava Ivan Kanački za RTS.

Kanački imaju sve što je potrebno za uspešnu proizvodnju - kvalitetno zemljište, domaći sadni materijal, znanje i iskustvo. Naglašavaju da je za dobre rezultate presudno čisto zemljište, redovno održavanje i vrhunski sadni materijal.

- Naš beli luk sadimo od sopstvenog semena već preko 30 godina. Svojom selekcijom došli smo do krupnih glavica. Što se tiče pasulja, najteži deo je čišćenje, ali ništa ne može da zameni ukus domaćeg - kaže Vesna Kanački.

Foto: I.M.

Kolika je zarada i isplativost belog luka?

Za beli luk prinos od 4,5 tone po hektaru i cena od 500 dinara po kilogramu donosi potencijalnih 2.250.000 dinara prihoda po hektaru. Oduzmu li se troškovi proizvodnje (oko 700.000-1.000.000 din), ostaje profit od preko milion dinara po hektaru, što ovu kulturu čini veoma isplativom.

Pasulj je, zbog uvozne konkurencije, trenutno manje profitabilan, ali u godinama sa dobrim prinosom i uz zaštitu domaće proizvodnje, može da donese zaradu od 300.000 do 500.000 dinara po hektaru.

Domaći beli luk i pasulj ne samo da su zdraviji i ukusniji od uvoznih, već mogu biti odlična prilika za zaradu uz pravo upravljanje, dobru agrotehniku i podršku države. U vremenu kada raste potražnja za lokalnom i organskom hranom, ulaganje u domaću proizvodnju povrća može biti i profitabilno i strateški pametno.