Kakve misterije kriju zemunski lagumi? Neki se još uvek koristite, a nećete verovati kuda vode

Jedna od najmisterioznijih priča Beograda je priča o lagumima. Samo u Zemunu ih je više od 100, a većina je urušena. I posle više vekova od izgradnje, mnogi i dalje imaju namenu.

Lagume (podzemni hodnici ili tuneli) su u srednjem veku imali svi veći utvrđeni gradovi. Ti podzemni prolazi koristili su se kao skladišta za ratnu opremu, za skrivanje stanovništva od neprijatelja, ili kao prostor za snabdevanje vodom.

U njima je uvek od 13 do 16 stepeni, pa su se koristili i kao magacinski prostori. Hrana se nije kvarila, a voda je uvek bila hladna.

Zemunski lagumi izgrađeni su u 18. i 19. veku. I danas ih neki Zemunci koriste za slične potrebe. Na Ćukovcu iza porodične kuće, skrivena su metalna vrata.

Nekada se tu nalazila kafana "Beli medved" izgrađena krajem 17. veka i najstarija je očuvana kuća u Beogradu. Poznata je po tome da je 1717. godine u njoj odseo princ Eugen Savojski prilikom opsade Beograda. Ispod se nalazi lagum, obložen ciglom i vodi u srce Ćukovca.

Vlasnici su je koristili za hlađenje hrane i pića. Sa Dunava su donosili led, oblagali ga slamom i zemljom, tako da se dugo nije topio.

Foto: www.economicdiplomacy.co.rs

Tada su ti objekti bili povezani.

- Da se roba ne bi iznosila van i gubila na kvalitetu, nego su oni trgovali između sebe upravo kroz te male prolaze gde su unosili ili iznosili robu. I to su poznate te magaze. Ljudi koji su to pravili nazivani su "goge", majstori, građevinci, uslovno to da kažem iz tog perioda - objašnjava istoričar Vidoje Golubović.

Odavde se lagumima može stići do udaljenih delova Zemuna, Bežanijske kose, pa i do samog Dunava. Kažu da neki vode čak do Kalemegdana.

Nisu istraženi, ali se zna da su neki ozidani ciglom, neki obloženi drvetom, da su povezani u sistem. Većina podzemnih prostorija ispod Zemuna ostala je zvanično neupisana, upisane su samo parcele iznad njih i ne zna se u čijoj su nadležnosti.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.