Pomalo bizarno: Brilijatnim umovima san nije bio potreban, evo koliko su spavali ovi naučnici

Iako san važi za temelj zdravlja, tri naučnika, koja su promenila svet, nisu praktikovali duge snove, već su imali rituale koji su se pokazali efektivnim.

Kroz istoriju nalazimo primere briljantnih umova koji su vrlo malo spavali, jer su san smatrali samo preprekom svojoj produktivnosti. Da li ste znali da su Nikola Tesla, Leonardo da Vinči i Tomas Edison poznati ne samo po svojim izumima i doprinosima čovečanstvu, već i po izuzetno neobičnim obrascima spavanja?

Nikola Tesla

Srpski naučnik, koji je promenio istoriju, Nikola Tesla je možda najpoznatiji primer nekonvencionalnog pristupa spavanju. Tesla je praktikovao polifazni ciklus spavanja, spavajući samo dva sata noću, a ponekad i samo pet sati ukupno. Čak i kao dete, Tesla bi ostajao budan čitajući, što je brinulo njegovog oca.

Uprkos očevinim upozorenjima, Tesla je nastavio da pomera svoje granice. Verovao je da san nije neophodan za briljantnost njegovog uma.

Foto: profimedia

I sam je često govorio da malo spava i da se odmara samo nekoliko sati dnevno. Prema nekim izvorima, Tesla je spavao samo dva sata svake noći, uz povremene kratke dremke.

Leonardo da Vinči

Leonardo da Vinči je, takođe, bio poznat po svom polifaznom ciklusu spavanja, ali sa još ekstremnijim pristupom. Spavao je 20 minuta svaka četiri sata, što mu je omogućavalo da ostane budan veći deo dana.

Ovaj režim, poznat kao Ubermanov režim, dao je Da Vinčiju dodatnih šest sati produktivnosti dnevno. Da Vinči je verovao da mu ovaj ciklus daje dodatnih 20 godina produktivnog života, iako je živeo samo 67 godina.

Foto: Shutterstock

Ova praksa se zasniva na ideji da kratke i pravilno tempirane dremke mogu omogućiti telu da brže uđe u REM fazu, što je ključno za bolje pamćenje i kreativno razmišljanje. Danas polifazne rasporede proučavaju i praktikuju entuzijasti, ali većina ljudi teško toleriše ovo smanjenje sna.

Tomas Edison

Tomas  Edison nije bio poznat samo po polifaznom snu i kratkim dremkama - baš kao i Da Vinči - već je otvoreno zastupao ideju da je san nepotreban. Tvrdio je da ne spava više od četiri sata dnevno, a isti režim je zahtevao i od svojih asistenata.

Foto: profimedia

Prema Edisonovim rečima u jednom intervjuu, laboratorija je čak zapošljavala čuvare kako bi iscrpljene zaposlene držali budnim, a oni bi zaspali u skrivenim uglovima i ispod stepenica.

Edison je verovao da je sposobnost ostajanja budnim neophodna za uspeh, a san gubljenje vremena. Njegov uticaj je bio toliko veliki da je nesanica, prema tumačenju profesora istorije Alana Deriksona, postala simbol američkog preduzetničkog duha i znak izdržljivosti, ambicije i "muške budnosti".

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Dušica Gavrilović

pre 2 meseca

Najbolje su podnevne dremke u sedećem položaju po pet minuta u više navrata za celodnevno funkcionisanje mozga.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari