Grad veličine Pirota nestane svake godine: Krivac je samo jedna stvar

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti, kako kod nas, tako i u svetu, a čak 49,8 odsto svih uzroka smrti u Srbiji posledica je srčanih oboljenja.

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", čak 49,8 odsto svih uzroka smrti u Srbiji je od posledica kardiovaskularnih oboljenja. Ovo je istaknuto na konferenciji posvećenoj podizanju svesti o zdravim životnim navikama, a uoči obeležavanja Svetskog dana srca.

Svi mogu da obole

Bolesti srca, kažu stručnjaci, nekada su bile povezane sa starijom populacijom. Danas se javljaju u svim životnim dobima, a poslednjih godina sve je veći broj mladih ljudi koji boluju od kardiovaskularnih oboljenja, upozoravaju oni.

Foto: Shutterstock

Profesor dr Dragan Simić, predsednik Udruženja kardiologa Srbije, upozorava da godišnje Srbija od bolesti srca izgubi čitav grad veličine Pirota, što je oko 60.000 ljudi!

- Jedan od glavnih faktora rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti jeste povišen nivo LDL holesterola (kolokvijalno poznatog kao "loš" holesterol) i dužina trajanja izloženosti ovom faktoru. Najčešće nastaje nakupljanjem masnih naslaga u arterijama. Za njihovo formiranje potrebno je vreme, stoga je bolest često neprimetna ili s vrlo blagim simptomima, sve dok ne dođe do pucanja ili začepljenja krvnog suda. U tim slučajevima dolazi do srčanog ili moždanog udara, a u najgorem slučaju do smrti - objašnjava dr Simić.

S druge strane, dodaje stručnjak, čak 80 odsto ranih kardiovaskularnih komplikacija može da se spreči.

- Zato je važno odlaziti na redovne preglede, kontrolisati težinu, krvni pritisak i puls, LDL holesterol i nivo šećera u krvi. Danas postoji savremena terapija kojom se to efikasno postiže. Stoga rešenje za smanjenje kardiovaskularne smrtnosti leži upravo u prevenciji - kaže Simić.

Akademik, prof. dr sci. med. Petar Seferović napominje da je srčana slabost jedna od bolesti sa najlošijom prognozom.

- Podaci upozoravaju da je svaki drugi pacijent sa srčanom slabošću u riziku od smrti već u prvih pet godina od postavljanja dijagnoze, što je uporedivo sa stopom smrtnosti osoba sa nekim od najčešćih karcinoma (karcinom dojke i prostate). Problem je što su simptomi srčane slabosti nespecifični i često se smatra da nastaju kao posledica loše fizičke aktivnosti, godina ili gojaznosti, pa se dijagnoza srčane slabosti obično postavlja veoma kasno - navodi Seferović.

Foto: Shutterstock

Pod kontrolom

On je saglasan da je prevencija ključna, ali i da se pacijent uredno pridržava terapije.

- Srećom, postoji veoma efikasna terapija koja može sprečiti nastanak srčane slabosti, ali isto tako, ukoliko pacijent već ima srčanu slabost, savremeni lekovi sprečavaju da se razvije teška forma ove bolesti. Dakle ova bolest nije izlečiva, ali se upotrebom savremene terapije može držati pod kontrolom, odnosno možemo poboljšati kvalitet života pacijenta i produžiti njihov život - kaže profesor Seferović.