Žene prešle igricu: U ova 2 meseca se debelo bogate i to svake godine, novac nikad slađi

Domaćice u Srbiji su od pravljenja džema, koji svaka porodica obožava, napravile unosan biznis!

U Srbiji, jesen nikada nije bila slađa. Oktobar i novembar su meseci kada se u svakoj kuhinji čuje ključanje voća, zvuk zatvaranja tegli i miris šećera u karamelizaciji. Domaćice iz svih krajeva zemlje pretvorile su svoje šporete u mini-fabrike za proizvodnju džemova, a potražnja je toliko velika da su se, verovali ili ne, pojavile i liste čekanja!

Džem od šljiva, malina i kajsija i dalje drže tron najtraženijih, ali kupci sve češće traže i egzotične kombinacije: džem od bundeve sa cimetom, aronije, smokvi, pa čak i kombinacije poput "šljiva u vinu" ili "malina sa čokoladom".

Ono što je nekada bio sezonski posao za "uže krugove" rodbine i prijatelja, sada je ozbiljan biznis koji domaćicama donosi zaradu veću od prosečne plate.

Narudžbine se obavljaju preko društvenih mreža, lokalnih pijaca, ali i putem Viber grupa koje su postale prava "slatka berza".

Foto: Shutterstock

Kupci ne pitaju za cenu, pa tegla džema od 500g ide i do 700 dinara, dok ekskluzivne kombinacije dostižu i 1.200 dinara po tegli.

Porodice naručuju po 20 ili 30 tegli odjednom, pa se mnogi snalaze tako što - plaćaju na rate! Da, dobro ste pročitali, domaćice u Srbiji već vode male "knjige duga", gde mušterije u nekoliko mesečnih rata izmiruju svoje račune.

Zarada?

Računica je prosta: domaćica koja napravi i proda oko 500 tegli u sezoni može da zaradi i do 400.000 dinara čistog profita. Kada se uzme u obzir da se troškovi voća i šećera vrte oko trećine te sume, jasno je da su šporeti postali zlatne mašine. Neke vredne žene čak angažuju i pomoćnice kao što su komšinice, prijateljice ili rođake, koje im pomažu da završe narudžbine na vreme.

Iako se na prvu čini da je džem luksuz, on u Srbiji postaje statusni simbol. Mnoge domaćice već su unapred rasprodale svoje "kolekcije" za celu zimu, a novi kupci moraju da se upišu na listu čekanja. Oni najsnalažljiviji nude i doplatu da bi došli do tegli pre ostalih.

Foto: Shuterstock

Ova džem-manija toliko je uzela maha da su pojedini ekonomisti počeli da računaju – domaćice sa svojim teglicama u dve jeseni obrnu više novca nego mali lokalni preduzetnici.

Kako stvari stoje, Srbija bi uskoro mogla da dobije i prvu "slatku zadrugu" - udruženje domaćica koje bi zajedno izvozile džemove na strana tržišta, jer, kako jedna vredna domaćica iz južno-banatskog okruga kaže:

- Nije sve u parama, ima nešto i u mirisu šljive, kajsije, kad se skuva kako treba. Ali ako uz to mogu da kupim sinu auto, što da ne? - rekla je jedna domaćica za Informer.