Ovu tajnu mnogi ne znaju: Vožd Karađorđe je svoju prvu ženu...

O vođi Prvog srpskog ustanka, Voždu Karađorđu Petroviću, znaju se mnoge istorijske činjenice, ali do danas njegov ljubavni život nalazi se pod velom misterije.

Da je Vožd Đorđe Petrović, poznatiji kao Karađorđe ili Crni Đorđe bio vođa Prvog srpskog ustanka i rodonačelnik dinastije Karađorđević, bahat, prek, impulsivan i jak čovek istorija je pisala, ali najmanje o tome da je bio strastven i slab prema ženskoj lepoti.

Ženu oteo od oca

Svoju prvu ljubav, prvu i jedinu zvaničnu suprugu Jelenu Petrović rođenu Jovanović, Karađorđe je oteo na silu od njenog oca. Jelena se rodila u selu Masloševo 1765. ili 1771. godine, a za Karađorđa se udala 1786. godine. Crni Đorđe je svoju Jelenu tada oteo na silu od njenog oca u svojoj 14 ili 20 godini, a u braku su dobili sedmoro dece.

 

Oni koji su ga poznavali nisu se čudili zbog njegovog postupka. Kako je bio siromašaniji od njene porodice, njegova prosidba je bila odbijena. Međutim, hteo pošto-poto da dobije ono što je silno želeo, pa je presreo Jelenu dok je u Janjilovu sama išla po vodu i doveo je svojoj kući.

Ipak, pored borbe za državu Srbiju ,vožd je vodio paralenlo i borbu za svoju buduću ženu i to sa spahijom. Osmanlija je udaljio Đorđa iz kuće, a za to vreme tražio je od majke Marice da on bude prve bračne noći sa Jelenom, a ne Đorđe. Dao joj je nešto novca da mu to omogući. Međutim, Đorđe se vratio i čuo spahijine reči, te je domah hteo da ga ubije, što je majka Marica brže-bolje sprečila.

Majka Marica je inače morala da podvodi lepe srpkinje spahiji, znala je kako da se ophodi sa njim. Đorđe je zbog ovog nemilog događaja odlučio da se sa celom porodicom iseli iz Srbije. Kako je Đorđev otac negodovao, tražio da se vrate i čak sam krenuo nazad rekavši kako će ih odati Turcima, Đorđe je, uz majčinu reč podrške, ubio oca.

Postoji zapis samo o jednoj Karađorđevoj ljubavnoj avanturi. Naime, kako svidela Marija iz Brusnice koja je bila poturčena (njeno tursko ime nije zabelezeno). Bila je uvek uz njega, učestvovala je i u nekim bitkama. Značila mu je mnogo, jer je zapisano da je mnogo plakao kad ju je izgubio, a izgubio je po naredbi njegove supruge Jelene koja nije mogla da podnese da ima suparnicu, tj da deli Đorđa sa drugom ženom.

Foto: goran gorski

Da je Jelena bila privlačna žena svedoči podatak da je spahija tražio i u izgnanstvu od majke Marice koja ga se više nije bojala i otvoreno mu je rekla da više ne mora da radi za njega.

Veoma je malo zapisa o Jeleninom izgledu. Obično je opisuju kao visoku ženu duguljastog lica i smeđih očiju, skromnu i vredna. Nije se mešala u muževljeve poslove. Brižno je gajila svoju decu (tri sina i četiri kćeri) živeći često sama u Topoli, jer je Karađorđe bio zauzet ratovanjem. Svesrdno je dočekivala mnogobrojne goste. Delila je sudbinu svoga supruga posle propasti i srpskog ustanka, sa njim je živela u izgnanstvu.

Nakon Karađorđeve smrti bilo joj je teško, morala je dugo da čeka na povratak sa decom u Srbiju. Posle 26 godina lutanja i mučenja Knez Mihailo joj je odobrio povratak u zemlju, dodelio penziju, a sinu Aleksandru službu. Jelena je doživela je duboku starost. Umrla je 1842.godine i sahranjena kraj svog Karađorđa u Topoli.