Legenda o Karađorđevom rođenju i dan danas se prepričava! Turci hteli da ga ubiju kao bebu, ovako ga majka spasila!

Smešteno u srcu Srbije između Kragujevca i Smederevske Palanke selo Viševac poznato je po tome što je upravo tu novembra 1762. godine rođen jedan od najvećih Srba, vođa Prvog srpskog ustanka Đorđe Petrović Karađorđe.

Nekada je u ovom šumadijskom selu živelo skoro 2.000 ljudi a prema poslednjem popisu ostalo je 600 meštana. Oni kažu da je velika čast živeti u selu u kom je rođen Vožd, i prisećaju se legende koja je vezana upravo za Karađorđevo rođenje a koja se i dan danas prepričava. Tu legendu je zabeležio T. Radivojević i objavio u šabačkom listu „Jedinstvo“ 1903. godine.

- Turčin koji je držao han u Aništu i bio prijatelj sa Petrom Petrovićem, Karađorđevim ocem, usnio je san baš uoči Đorđevog rođenja. Video je sjajnu zvezdu koja se zaustavila baš iznad kolibe u kojoj je živeo Petar sa suprugom Maricom. Prema tom zapisu, vlasnik hana je sutradan čuo da se rodila muška beba baš u kolibi koju je video u snu. Tako je i protumačio san, što je saopštio i Petru i rekao mu da će to će dete biti veliki i slavan čovek, ali će za Turke biti strašan i da se što pre sklanjaju iz sela - prepričava za RINU ovu legendu jedan od meštana.

Karađorđevi roditelji su pobegli sa bebom iz svog doma, ali je vest da se u selu rodilo zdravo muško dete koje će doći glave Turcima uplašila neprijatelje i prema legendi Turci su u selo poslali vojsku da ubiju sve bebe, ne bi li na taj sprečili potencijalnu opasnost.

- Ipak Bog je za Karađorđa namenio drugu sudbinu. Prema legendi njega je majka sakrila u šuplje drvo, kako ga janičari ne bi pronašli. Sve ostalo je istorija - dodaje naš sagovornik.

Spomen česma i Petrovi dvori

U rodnom selu velikog Vožda danas se nalazi jedinstven etno-kompleks, sa spomen česmom i Petrovim dvorima. Etno-kompleks čine kuća brvnara, kao i vajat, pčelinjak i kačara.

Pre dvadeset godina episkop šumadijski doktor Sava Vuković je izgradio crkvu posvećenu Svetom Georgiju u Viševcu, kao svoju zadužbinu. Crkva pripada Epahiji šumadijskoj Srpske pravoslavne crkve.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.