Za tri dana srpska vojska pobila 40.000 neprijateljskih vojnika! Jedna od najvećih srpskih pobeda u istoriji!

Prvi srpski ustanak podignut je protiv zuluma odmetnutih dahija, treće godine od njegovog izbijanja, u leto 1806. godine, uviđajući razmere i karakter ustanka, Turci proglašavaju džihad protiv Srba i napadaju svim silama, međutim, naša vojska predvođena Karađorđem uništava Osmanlije u boju na Mišaru pre 218 godina.

Boj na Mišaru je jedna od bitaka Prvog srpskog ustanka koja se odigrala sredinom avgusta 1806. godine na brdu Mišar kod Šapca. Ova bitka je jedna od najvećih pobeda srpskih ustanika početkom 19. veka.

Osmanlijskom vojskom, koja je bila uglavnom sačinjena od Turaka iz Bosne komandovao je Sulejman-paša Skopljak, a srbskim ustanicima vožd Karađorđe, koji je Turcima napravio zamku i tako ih potukao do nogu, iako je Osmanlijska vojska bila daleko brojnija, čak četiri puta. Turska vojska je imala oko 40.000 vojnika, a Srbi su imali 7.000 pešaka i 2.000 konjanika uz pet topova.

Srbi su izgradili čuvene šančeve na takvom terenu koji je tome pogodovali, pa su turske najjače snage usporavane i oslabljene, a na kraju artiljerijom potučene.
Posle bitke Mišarsko polje bilo je tamno i izriveno topovskim đuladima i puščanim zrnima, a trava raznesena konjskim kopitima, pokriveno leševima izginulih Turaka i natopljena ljudskom i konjskom krvlju. Procenjuje se da su Srbi imali oko 1.000 poginulih, dok su Turci imali preko 12.000 posečenih vojnika.

Foto: wikipedia.org

 

Ova srpska pobeda je imala veliki odjek, ne samo na Balkanu, već i daleko šire. Tačnije francuski vojskovođa Napoleon Bonaparta je odao priznanje srpskom voždu Karađorđu, iako je poslao svoje artiljerce, kao ispomoć Turcima.

Raspored ustaničkih snaga

13. avgusta 1806. Karađorđe je na ogradu postavio strelce u dva reda, a iza njih u dva reda borce koji će zamenjivati prve dok pune puške. U svakom uglu šanac je postavio po jedan top, a konjicu je sakrio u šumi.

Unutar šanca, Karađorđe je po banketu raporedio svoje najbolje strelce u dva reda. Iza njih je razmestio u dva reda pešake, koji će istrčavati, kad malaksa vatra, kad neko od boraca padne, da ga zameni. Kako je u to vreme razmak između strelaca iznosio po metar, svaku ivicu šanca posedalo je po 120 vojnika u jednoj vrsti.

Turci su u tom trenutku zastali oklevajući, a begovi su kamdžijama terali malodušne, ali bez uspeha. Sulejman-paša je zato poslao derviše i hodže da podignu moral. Posle ovoga je turska konjica navalila novom snagom, a predvodio ju je Kulin-kapetan iz Bosanske Krajine. Turci su uspeli da se probiju do šanca i poskakali su na grudobrane.

Srpski kontra napad

U tom trenutku je Karađorđe dao znak srpskoj konjici da krene u napad. Konjanici su se podelili u dve grupe. Na čelu jednog krila je bio pop Luka Lazarević, a na čelu drugog su bili Lazar Mutap i prota Mateja Nenadović. Luka Lazarević je pojurio prema šancu, a prota Mateja je krenuo ulevo prema turskoj artiljeriji i vezirevom štabu. Iznenađene tobdžije su okrenule cevi prema konjici koja je izletela iz šume, ali bez uspeha.

Nakon što su uklonili tursku artiljeriju, ustanici sa protom Matejom na čelu su jurnuli prema turskom štabu, ali su im se isprečili konjanici iz vezirove pratnje. Nakon što je porazila vezirevu zaštitu, seljačka konjica je napala tursku rezervu na levom krilu prema selu Orašcu.

Ustanička konjica pod komandom Luke Lazarevića je rasterala tursku pešadiju oko šanca i krenula je da je goni. Karađorđe je potom naredio da se otvore vrata šanca i da srbska pešadija krene u silovit napad.

Veliki srpski trijumf

Mišarska bitka je završena u predvečerje oko 18 sati velikom srpskom pobedom. Austrijski posmatrači sa druge strane Save su poslali u Beč vest o strašnom turskom porazu i da je na Mišaru ostalo mnogo mrtvih Turaka.

Foto: goran gorski

 

Na turskoj strani su poginuli Sinan-paša iz Goražda, Kulin-kapetan, kapetan Mehmed Vidajić iz Zvornika i njegova dva sina i mnogi drugi. Srbi su došli do velikog plena: mnogo oružja, municije, konja, skupocenih odela i novca.

Na turskoj strani među artiljercima bilo je i francuskih, koje je poslao Napoleon Bonaparta svojim osmanlijskim saveznicima.

Nakon bitke

Potučeni na Mišaru, Turci su se povukli u logor ispod Šapca i utvrdili se dubokim rovom. Ipak, ne osećavši se bezbednim u njemu, jedne noći su pokušali da pobegnu nazad u Bosnu. U Kitogu su ih sačekali Stojan Čupić i Miloš Pocerac sa oko 2.000 boraca i uništavali ih. Miloš je od preživelih Kulinovih ljudi zaplenio Kulinovu sablju, odelo i konja.

Oko 1.000 Turaka je upalo u zasedu koju je spremio odred prote Nikole Smiljanića. Srbi su ubili oko 500 ljudi, zarobili 300 i zaplenili oko 1.000 goveda i preko 30 kola oružja i municije.

Najsmeliji podvig su izveli Cincar Janko Popović i Lazar Mutap koji su jureći za Turcima prešli Savu, sustigli ih u selu Bosut, posekli ih, leševe bacili u Savu, a oni se sa plenom vratili u Srbiju.

Bitna pobeda za Srbe

Zbog velikog poraza u Boju na Mišaru, muslimanski svet je i ovaj put prebacio odgovornost na drugog: „Krivi su im bili Porta, paše, Austrija i Francuska". Tako se po Krajini pričalo da ih je izdao jedan paša. I upravo kada su bili pritesnili Srbe pod Karađorđem i popom Lukom, iznenada ih je opkolila i potukla mađarska konjica.

Nakon pobeda na Mišaru i na Deligradu, turska Porta je bila primorana da pregovara o miru sa ustanicima, uz posredovanje Austrije i Rusije. Porta je fermanom dala oproštaj Srbima za sve što su učinili u trogodišnjem ustanku, pokazala spremnost da Srbima odobri autonomiju ako izraze vernost Porti, da prihvata ustanovljenje srpskog vrhovnog kneza i da Srbi plaćaju jednom godišnje carske dažbine u iznosu od 722.500 groša.

Napoleon Bonaparta je odao priznanje Karađorđu, iako ostaje nejasno zašto je sa muslimanskom vojskom ratovao protiv hrišćanskih, Srbije i Rusije.