Srpski naučnik oborio sve rekorde: "Jedna od nagrada IACS ubuduće će nositi moje ime" - Evo šta to znači

Jedan od najvećih stručnjaka sa područja fiziologije u Srbiji dr Vladimir Jakovljević dobio je značajnu nagradu na internacionalnoj akademiji kardiovaskularnih nauka, koja je u septembru imala međunarodnu konferenciju u Las Vegasu.

Dr Vladimir Jakovljević važi za jednog od vodećih stručnjaka u oblasti fiziologije u Srbiji. Zahvaljujući njegovom radu i angažovanju, Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu uvršten je među prvih 300 obrazovnih institucija sveta na prestižnoj Šangajskoj listi.

Jakovljević je prošao zaista ozbiljan i dug profesionalni put dok nije postao jedan od naših najreferentnijih medicinskih naučnika u svetu. Od 2000. godine doktor Jakovljević se bavi organizovanjem velikog broja naučnih skupova na temu fiziologije i posebno kardiovaskularne medicine, a do 2023. godine bio je predsednik Društva fiziologa Srbije. Aktuelni je predsednik evropske sekcije Internacionalne akademije kardiovaskularnih nauka (IACS).

Profesor Jakovljević je takođe držao predavanje i dobio značajnu nagradu na internacionalnoj akademiji kardiovaskularnih nauka, koja je u septembru imala međunarodnu konferenciju u Las Vegasu..

- Bio je to godišnji sastanak Severnoameričke sekcije Internacionalne akademije kardiovaskularnih nauka, moćne organizacije čije je sedište u Vinipegu. Moje je mišljenje da su program i lista učesnika evropske sekcije kojom ja rukovodim trenutno bolji od američkog. Moj prijatelj, profesor Petr Oštedal, napravio je sjajan program koji će biti održan u Pragu u novembru - rekao je Jakovljević.

Foto: Shutterstock

Kako ističe, njegovo predavanje bilo je fokusirano na dejstvo nekih novih lekova u kardiovaskularnoj sferi.

- Moje predavanje bilo je fokusirano na dejstvo nekih novih lekova u kardiovaskularnoj sferi, kao što je Ozempik, koji se koristi za dijabetes i za smanjenje telesne mase. Trenutno je veoma popularan i kod nas, a tu grupu lekova podrobno je proučio moj istraživački tim sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu. Moram ovde posebno da istaknem moj naučnoistraživački tim iz Kragujevca koji je trenutno jedan od najuticajnijih u Evropi - rekao je Jakovljević i dodao:

- Naši rezultati i istraživanja objavljuju se neprekidno u svetskim vodećim naučnim časopisima. Sreća je što dobijamo finansijsku podršku za projekte iz inostranstva, počev od nadležnih ministarstava. Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja, kao i sam FMN u Kragujevcu, u poslednje vreme ne izdvajaju gotovo nikakva sredstva za ova istraživanja. Kada u inostranstvu čujem koliko novca mladi doktori i istraživači dobijaju za svoja istraživanja, samo blago pognem glavu. Sa mnogo manje sredstava, moj tim postiže svetske rezultate.

Foto: Shutterstock

Jakovljević ističe da je i u Las Vegasu dobio nagradu po naučniku koji se bavi izučavanjem hrane.

- U Las Vegasu sam dobio nagradu koja nosi ime po naučniku Grantu Pirsu, koji se bavi izučavanjem ishrane i njenog uticaja na kardiovaskularno zdravlje. Zdrava ishrana je zaista najvažniji preduslov za zdrav kardiovaskularni sistem svakog čoveka. Velika mi je čast što sam dobio tu nagradu, a još veća čast što je u martu Internacionalna akademija odlučila da jedna od njihovih nagrada nosi i moje ime. To je možda i najveće priznanje koje jedan naučnik može dobiti – da nagrada nosi njegovo ime - priča prof. Jakovljević.

Odnedavno je postao deo šireg tima Moskovskog instituta "Gamaleja", koji radi na personalizovanoj terapiji za rak.

- Još 2014. godine upoznao sam profesora Sergeja Boljevića sa Katedre za patologiju Univerziteta Sečenov u Moskvi. Vrlo brzo je usledio poziv da držim predavanja u Moskvi. Razmena znanja je uobičajena na visokoškolskom nivou. Za njih tamo, stručnjaci iz Srbije predstavljaju neku vrstu mosta ka zapadnoj medicini, za šta su oni veoma zainteresovani. Potom je dosta naših mladih stručnjaka iz Kragujevca otišlo na usavršavanje u Moskvu, a zauzvrat je u Kragujevac stigao određeni broj ruskih stručnjaka - kaže Jakovljević.

Foto: Shutterstock

Ističe da je ostvario veoma blizak kontakt sa vodećim naučnicima.

- Tokom godina ostvario sam blizak kontakt sa njihovim vodećim naučnicima, kao što je profesor dr Aleksandar Gincburg, kreator vakcine Sputnjik V. Tokom pandemije, često sam gostovao u medijima i govorio o prednostima te vakcine, jer je bilo zaista teško izboriti se sa kovidom-19. Svakako, institut "Gamaleja" je nakon izuma vakcine "Sputnjik V" nastavio sa istraživanjima, sve dok prošle godine nisu osmislili personalizovanu terapiju za rak - rekao je Jakovljević.

Direktor "Gamaleje" prof. Gincburg je mikrobiolog, akademik, sa velikim ovlašćenjima i finansijskim sredstvima za medicinska istraživanja. On je bio kreator vakcine protiv ebole koja je harala Afrikom. Prošle godine, Gincburg je postao počasni doktor nauka FMN-a u Kragujevcu.

- Što se tiče terapije za rak, ja bih je pre nazvao personalizovanom terapijom koja zaustavlja širenje raka. Tehnologija na kojoj se bazira ova vakcina slična je onoj koju su razvile kompanije Pfizer i Moderna u vreme pandemije. Procedura se sprovodi tako što se uzimaju krv i uzorak bolesnog tkiva pacijenta, potom se koriste alati veštačke inteligencije kako bi se otkrila antitela koja su potrebna da bi se zaštitile ćelije baš tog konkretnog pacijenta - kazao je prof. Jakovljević.

Foto: Shuterstock

Prof. Jakovljević istakao je da se pacijent ne izleči potpuno, ali se može reći da se proces rasta raka zaustavlja i drži pod kontrolom, prenosi Srpskainfo.

- Analize traju dve nedelje. Stvaraju se antitela za konkretni tumor i to se pacijentu daje kao terapija. U deset različitih doza, ova terapija se primenjuje na svake dve nedelje. Rezultati koji su dobijeni nakon primene ovakve terapije su zapanjujući. Pacijent se ne izleči potpuno, ali se može reći da se proces rasta raka zaustavlja i drži pod kontrolom. Na jesen će ova metodologija biti testirana i na pacijentima iz Srbije. Ruski naučnici smatraju da Srbi i Rusi imaju slične genetske predispozicije, tako da bi u budućnosti ova vrsta terapije trebalo da bude dostupna i našim ljudima. Fokusirani su na četiri vrste raka: bubrega, pankreasa, pluća i melanoma. Ukoliko se ova terapija pokaže kao uspešna, rak će postati bolest sa kojom se može živeti