Kako se pravilno slavi slava? O ovim stvarima posebno vodite računa

Uskoro kreće sezona slava, a pravoslavni hrišćani često se nađu u dilemi kako ispoštovati sve običaje i ne ogrešiti se o Svetitelja koji je zaštitnik doma.

Obilčaji su brojni i razlikuju se od više faktora: kog Svetitelja praznujemo kao zaštitnika kuće, ali i od dela zemlje, jer je nasleđe raznoliko i bogato.

Tradicija nalaže da se krsna slava prenosi sa kolena na koleno, to jest sa oca na sina, dok žene udajom uzimaju muževljevu krsnu slavu.

Pripreme za krsnu slavu

Pripreme za obeležavanje slave počinju nekoliko dana pre samog praznika.

Kuća se priprema i čisti, a planira se trpeza svečanija nego drugim danima. Najpre je potrebno da parohijski sveštenik dođe u dom vernika i osvešta vodicu za slavu. Za taj sveti čin potrebno je da pripremite posudu sa vodom, bosiljak, sveću, kadionicu, briket i tamjan. Nakon što sveštenik osvešta vodu, treba da svi ukućani popiju pomalo, a da se ostatak iskoristi za pripremu slavskog kolača.

Najvažnije je za slavsku trpezu pripremiti slavski kolač, žito, voštana sveća i crno vino, dok je ostalo stvar mogućnosti i želje.

Slavski kolač simbolizuje Hrista, a vino Hristovu krv.

Voštana sveća pali se neposredno pre sečenja kolača i treba da gori tokom čitavog dana. Njen plamen simbolizuje svetlost Hristovog učenja.

Na kraju dana sveću gasi domaćin, ali potrebno je da se najpre prekrsti kašičicom iz čaše zahvati vino i izlije na fitilj.

Kada govorimo o žitu, koje je u hrišćanstvu simbol večnog života, ono se priprema od čistog zrna pšenice i kuva u čistoj vodi. Nakon kuvanja mogu se dodati šećer ili mleveni orasi, zarad lepšeg ukusa, što nije obavezno. Gostima žito služi domaćica ili njena ćerka.

Ukoliko slava pada tokom posta ili posnih dana poput srede i petka, obavezno je da na trpezi bude posna hrana, u suprotnom činimo veliki greh!

Foto: Shutterstock/ini.rs

Slavski običaji

Najpotrebnije i najbitnije za krsnu slavu jeste da je proslavljamo sa verom u Boga.

U ranim jutarnjim satima, na dan zaštitnika doma, domaćin odlazi u crkvu zbog sečenja kolača i prisustva liturgiji.

U crkvu sa sobom nosi kolač, sveću i žito, koje nakon toga vraća kući i služi na trpezi. Potom sa gostima i ukućanima preseče kolač i unakrst ga prelije vinom. Ako se kolač okreće i lomi van stola, domaćica na pod prostere manji beli čaršav ili veću salvetu da bi se pokupile mrve od kolača, jer se veruje da je greh da padnu tamo gde se gazi.

Od davnina ostalo je pravilo da se na slavu ne zove, već da su vrata doma otvorena svima.

Običaj je da se slava domaćinu čestita pri samom ulasku u kuću, zatim se kao gost poslužite žitom i vinom.

Tradicionalni pozdrav glasi: "Srećna ti slava, domaćine! Nek Bog da zdravlja i sreće, tebi i tvojoj porodici!".

Ono što se generacijama praktikuje, a posebno raduje decu, jeste kupovina nečeg novog na dan slave, kako bi se domaćini podnovili!