Duše mrtvih šetaju među živima! Stari Srbi znali su nešto što mi ne znamo - Ovim danima vladaju nečiste sile

Stari Srbi verovali su da se tokom određenih praznika nebesa otvaraju, a duše mrtvih šetaju među živima, što je oblikovalo posebne običaje koji bi trebalo strogo da se poštuju.

U narodnoj tradiciji, određeni dani nisu bili samo praznici - bili su duhovni pragovi, vremenske kapije između sveta živih i sveta nevidljivih sila. Ti dani nisu bili namenjeni veselju, već tišini, molitvi i oprezu.

Tokom praznika poput Svete Petke, Mitrovdana, Zadušnica i Detinjaka, narod je smatrao da duhovne sile slobodno hodaju zemljom. Nisu se započinjali novi poslovi, ništa staro se nije diralo, a molitve su se izgovarale tiho, kako se ne bi probudilo ono što treba da ostane uspavano.

U okviru srpske narodne religije, koju su proučavali i istoričari poput Vojislava J. Čajkanovića, verovalo se da određeni praznici predstavljaju duhovne pragove - trenutke kada vreme prestaje da teče uobičajeno, a svetovi se približavaju jedni drugima.

Ovi pragovi imali su posebna pravila:

1. Ne radi se - jer se "diranjem" može poremetiti ravnoteža između svetova

2. Ne odlazi se u goste - da se ne "nanese zlo"

3. Ne iznosi se đubre ili pepeo - da se ne izbace "blagoslovi"

4. Moli se u tišini - da se ne uznemire duhovi

 

Foto: Shuterstock

Šta raditi kada se "nebesa otvaraju"

Verovalo se da se "nebesa otvaraju" u sledećim periodima:

1. Na Bogojavljenje (19. januar) - ponoć između 18. i 19.

2. Na Božić – kada se rodi Hrist, rađaju se i duhovne sile svetlosti

3. Na Veliku Gospojinu (28. avgust) - vreme kada Bogorodica uznosi duše

4. Na dan Svete Petke (27. oktobar) - zaštitnica duhovne čistote i zdravlja

5. Na Mitrovdan (8. novembar) - prag između svetlosti i tame, leta i zime

6. Na Zadušnice - posebno jesenje i prolećne, kada se duše umrlih vraćaju

U tim danima se ne kreči kuća, ne pere veš, ne otvaraju se podrumi i šupe, jer se verovalo da su tu "duhovna mesta", a nečista sila može da se probudi ako je čovek nemiran.

Foto: Shutterstock

Kako se narod odnosio prema duhovnim danima

U danima kada se verovalo da se "nebo otvara", narod je izbegavao svaku buku. Frule nisu svirale, čekići i kosa nisu udarali, jer se smatralo da tada i svetitelji prisluškuju.

Posebno žene su tiho izgovarale molitve u sebi, a pred ikonom ostavljale su male darove - komad hleba, grančicu bosiljka i čašu vode, kao znak dobrodošlice za duhovne goste.

Osim vremenskih pragova, postojala su i prostorna mesta koja su se smatrala "duhovnim raskrsnicama", jedna od tih su:

• Stari hrastovi

• Izvori i raskršća

• Zaboravljena groblja i temelji porušenih kuća

• Prag kuće - zato se i danas ne pozdravlja "na pragu"

Na takvim mestima, posebno u dane otvaranja neba, ostavljani su zavetni darovi - cveće, sveće, hleb, pa čak i parče odeće da duh "obuče" i ne uznemirava ukućane.

Foto: Shuterstock

Zimski pragovi

U narodnom predanju zima nije označavala samo hladnoću, već i vreme unutrašnjeg okupljanja i duhovnog osvežavanja. Dani poput Nikoljdana (19. decembar), Božića i Bogojavljenja smatrani su trenutkom zatvaranja svetih pragova i početkom nove duhovne godine.

Tada su ljudi više boravili u domu, pričali priče, palili sveće i prisećali se predaka. Postojalo je verovanje da svaka duša, kojoj se zapali sveća u pravi čas, može pronaći put nazad kući, prenosi Lepote Srbije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.