Duše mrtvih šetaju među živima! Stari Srbi znali su nešto što mi ne znamo - Ovim danima vladaju nečiste sile

Stari Srbi verovali su da se tokom određenih praznika nebesa otvaraju, a duše mrtvih šetaju među živima, što je oblikovalo posebne običaje koji bi trebalo strogo da se poštuju.

U narodnoj tradiciji, određeni dani nisu bili samo praznici - bili su duhovni pragovi, vremenske kapije između sveta živih i sveta nevidljivih sila. Ti dani nisu bili namenjeni veselju, već tišini, molitvi i oprezu.

Tokom praznika poput Svete Petke, Mitrovdana, Zadušnica i Detinjaka, narod je smatrao da duhovne sile slobodno hodaju zemljom. Nisu se započinjali novi poslovi, ništa staro se nije diralo, a molitve su se izgovarale tiho, kako se ne bi probudilo ono što treba da ostane uspavano.

U okviru srpske narodne religije, koju su proučavali i istoričari poput Vojislava J. Čajkanovića, verovalo se da određeni praznici predstavljaju duhovne pragove - trenutke kada vreme prestaje da teče uobičajeno, a svetovi se približavaju jedni drugima.

Ovi pragovi imali su posebna pravila:

1. Ne radi se - jer se "diranjem" može poremetiti ravnoteža između svetova

2. Ne odlazi se u goste - da se ne "nanese zlo"

3. Ne iznosi se đubre ili pepeo - da se ne izbace "blagoslovi"

4. Moli se u tišini - da se ne uznemire duhovi

 

Foto: Shuterstock

Šta raditi kada se "nebesa otvaraju"

Verovalo se da se "nebesa otvaraju" u sledećim periodima:

1. Na Bogojavljenje (19. januar) - ponoć između 18. i 19.

2. Na Božić – kada se rodi Hrist, rađaju se i duhovne sile svetlosti

3. Na Veliku Gospojinu (28. avgust) - vreme kada Bogorodica uznosi duše

4. Na dan Svete Petke (27. oktobar) - zaštitnica duhovne čistote i zdravlja

5. Na Mitrovdan (8. novembar) - prag između svetlosti i tame, leta i zime

6. Na Zadušnice - posebno jesenje i prolećne, kada se duše umrlih vraćaju

U tim danima se ne kreči kuća, ne pere veš, ne otvaraju se podrumi i šupe, jer se verovalo da su tu "duhovna mesta", a nečista sila može da se probudi ako je čovek nemiran.

Foto: Shutterstock

Kako se narod odnosio prema duhovnim danima

U danima kada se verovalo da se "nebo otvara", narod je izbegavao svaku buku. Frule nisu svirale, čekići i kosa nisu udarali, jer se smatralo da tada i svetitelji prisluškuju.

Posebno žene su tiho izgovarale molitve u sebi, a pred ikonom ostavljale su male darove - komad hleba, grančicu bosiljka i čašu vode, kao znak dobrodošlice za duhovne goste.

Osim vremenskih pragova, postojala su i prostorna mesta koja su se smatrala "duhovnim raskrsnicama", jedna od tih su:

• Stari hrastovi

• Izvori i raskršća

• Zaboravljena groblja i temelji porušenih kuća

• Prag kuće - zato se i danas ne pozdravlja "na pragu"

Na takvim mestima, posebno u dane otvaranja neba, ostavljani su zavetni darovi - cveće, sveće, hleb, pa čak i parče odeće da duh "obuče" i ne uznemirava ukućane.

Foto: Shuterstock

Zimski pragovi

U narodnom predanju zima nije označavala samo hladnoću, već i vreme unutrašnjeg okupljanja i duhovnog osvežavanja. Dani poput Nikoljdana (19. decembar), Božića i Bogojavljenja smatrani su trenutkom zatvaranja svetih pragova i početkom nove duhovne godine.

Tada su ljudi više boravili u domu, pričali priče, palili sveće i prisećali se predaka. Postojalo je verovanje da svaka duša, kojoj se zapali sveća u pravi čas, može pronaći put nazad kući, prenosi Lepote Srbije.