Lekari skrenuli pažnju: Pola miliona Srba pati od migrene

Od migrene u Srbiji boluje oko pola miliona ljudi. Ona predstavlja najčešći razlog zbog kojeg se pacijenti s glavoboljama obraćaju lekaru.

Migrena je ujedno i jedan od vodećih uzroka onesposobljenosti kod mladih osoba, naročito žena, upozorila je neurolog dr Aleksandra Radojičić.

Na Međunarodnom simpozijumu o glavoboljama, koji je održan u Beogradu u organizaciji Nacionalnog udruženja za glavobolje Srbije, Klinike za neurologiju UKCS, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Migrena asocijacije Srbije, dr Radojčić upozorila je na kompleksnost ovog oboljenja.

- Postoji gotovo 300 različitih tipova glavobolja, ali nijedna ne utiče na kvalitet života kao migrena. To je hronično neurološko oboljenje koje se ispoljava jakim, pulsirajućim bolovima u glavi, često praćenim mučninom, povraćanjem, osetljivošću na svetlost i zvuke. Napadi mogu da traju od nekoliko sati do tri dana i potpuno onesposobe osobu za svakodnevne aktivnosti - objašnjava dr Radojičić.

Nasledni faktor

Migrena, kako dodaje, ima izraženu naslednu komponentu, jer osobe čiji roditelji pate od migrene imaju znatno veći rizik da je i same razviju. Iako se javlja već u adolescenciji, svoj vrhunac najčešće dostiže u četrdesetim godinama života, a kod žena često postoji povezanost s hormonskim promenama.

U lečenju se primenjuju dve strategije - terapija zaustavljanja napada i preventivna terapija, koja se uvodi kada se napadi javljaju četiri ili više dana mesečno.

- Preventivni lekovi su se ranije preuzimali iz drugih oblasti medicine, a korišćeni su antidepresivi, antiepileptici ili lekovi za srce, koji su empirijski pokazali efikasnost u smanjenju učestalosti napada. Međutim, njihovo dugotrajno uzimanje često je bilo praćeno neželjenim efektima - navodi ona i dodaje da su prekretnicu doneli inovativni lekovi koji ciljano deluju na mehanizme migrene.

Doktorka napominje i da bi uzimanje lekova kod "običnih" glavobolja trebalo da bude pažljivo prilagođeno učestalosti napada. Ljudi ih takođe uzimaju kasno, kad glavobolja dostigne maksimum, što je čest uzrok neefikasnosti terapije.

- Ako glavobolja nastupa retko, lek treba uzeti odmah. Ali kod onih koji imaju glavobolju 10 do 15 dana mesečno, preterano uzimanje analgetika može samo da pogorša stanje, a ti pacijenti su pravi kandidati za preventivno lečenje - zaključuje Radojičićeva.

Podaci pokazuju da svaki sedmi zaposleni u Srbiji trpi od migrene, što je gotovo 17% radne populacije.

Foto: Shutterstock

Dr Aleksandar Pantović iz Migrena Asocijacije Srbije kaže da neretko do prave dijagnoze prođu godine: za gotovo polovinu pacijenata, taj put traje više od tri godine.

- Kao neurolog, svakodnevno slušam o nevidljivom teretu migrene, te moram da naglasim činjenicu - migrena nije samo bol. To je kompleksan poremećaj neuroloških funkcija koji prekida karijere, remeti porodični život i tiho narušava kvalitet svakodnevice - kaže dr Pantović i dodaje:

- Ovakvo stanje stvara začaran krug u kojem pacijenti, uglavnom žene u radnom uzrastu, postaju onesposobljeni za normalno funkcionisanje, što ima značajne posledice ne samo za njihov lični život već i za celokupnu produktivnost društva.

Nove terapije lečenja

Ohrabrujuća vest je što u Srbiji postoje nove, savremene terapije migrene koje su specifično namenjene lečenju ovog neurološkog oboljenja i daju pozitivne ishode kod mnogih pacijenata.

- To nisu uobičajeni analgetici, već na dokazima zasnovani lekovi koji ciljano i precizno deluju na molekule koji prenose bol. Pacijenti koji su nekada živeli u stalnom strahu od napada danas ponovo stiču kontrolu, produktivnost i dostojanstvo - naglašava dr Pantović.

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.