Lekari skrenuli pažnju: Pola miliona Srba pati od migrene

Od migrene u Srbiji boluje oko pola miliona ljudi. Ona predstavlja najčešći razlog zbog kojeg se pacijenti s glavoboljama obraćaju lekaru.

Migrena je ujedno i jedan od vodećih uzroka onesposobljenosti kod mladih osoba, naročito žena, upozorila je neurolog dr Aleksandra Radojičić.

Na Međunarodnom simpozijumu o glavoboljama, koji je održan u Beogradu u organizaciji Nacionalnog udruženja za glavobolje Srbije, Klinike za neurologiju UKCS, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Migrena asocijacije Srbije, dr Radojčić upozorila je na kompleksnost ovog oboljenja.

- Postoji gotovo 300 različitih tipova glavobolja, ali nijedna ne utiče na kvalitet života kao migrena. To je hronično neurološko oboljenje koje se ispoljava jakim, pulsirajućim bolovima u glavi, često praćenim mučninom, povraćanjem, osetljivošću na svetlost i zvuke. Napadi mogu da traju od nekoliko sati do tri dana i potpuno onesposobe osobu za svakodnevne aktivnosti - objašnjava dr Radojičić.

Nasledni faktor

Migrena, kako dodaje, ima izraženu naslednu komponentu, jer osobe čiji roditelji pate od migrene imaju znatno veći rizik da je i same razviju. Iako se javlja već u adolescenciji, svoj vrhunac najčešće dostiže u četrdesetim godinama života, a kod žena često postoji povezanost s hormonskim promenama.

U lečenju se primenjuju dve strategije - terapija zaustavljanja napada i preventivna terapija, koja se uvodi kada se napadi javljaju četiri ili više dana mesečno.

- Preventivni lekovi su se ranije preuzimali iz drugih oblasti medicine, a korišćeni su antidepresivi, antiepileptici ili lekovi za srce, koji su empirijski pokazali efikasnost u smanjenju učestalosti napada. Međutim, njihovo dugotrajno uzimanje često je bilo praćeno neželjenim efektima - navodi ona i dodaje da su prekretnicu doneli inovativni lekovi koji ciljano deluju na mehanizme migrene.

Doktorka napominje i da bi uzimanje lekova kod "običnih" glavobolja trebalo da bude pažljivo prilagođeno učestalosti napada. Ljudi ih takođe uzimaju kasno, kad glavobolja dostigne maksimum, što je čest uzrok neefikasnosti terapije.

- Ako glavobolja nastupa retko, lek treba uzeti odmah. Ali kod onih koji imaju glavobolju 10 do 15 dana mesečno, preterano uzimanje analgetika može samo da pogorša stanje, a ti pacijenti su pravi kandidati za preventivno lečenje - zaključuje Radojičićeva.

Podaci pokazuju da svaki sedmi zaposleni u Srbiji trpi od migrene, što je gotovo 17% radne populacije.

Foto: Shutterstock

Dr Aleksandar Pantović iz Migrena Asocijacije Srbije kaže da neretko do prave dijagnoze prođu godine: za gotovo polovinu pacijenata, taj put traje više od tri godine.

- Kao neurolog, svakodnevno slušam o nevidljivom teretu migrene, te moram da naglasim činjenicu - migrena nije samo bol. To je kompleksan poremećaj neuroloških funkcija koji prekida karijere, remeti porodični život i tiho narušava kvalitet svakodnevice - kaže dr Pantović i dodaje:

- Ovakvo stanje stvara začaran krug u kojem pacijenti, uglavnom žene u radnom uzrastu, postaju onesposobljeni za normalno funkcionisanje, što ima značajne posledice ne samo za njihov lični život već i za celokupnu produktivnost društva.

Nove terapije lečenja

Ohrabrujuća vest je što u Srbiji postoje nove, savremene terapije migrene koje su specifično namenjene lečenju ovog neurološkog oboljenja i daju pozitivne ishode kod mnogih pacijenata.

- To nisu uobičajeni analgetici, već na dokazima zasnovani lekovi koji ciljano i precizno deluju na molekule koji prenose bol. Pacijenti koji su nekada živeli u stalnom strahu od napada danas ponovo stiču kontrolu, produktivnost i dostojanstvo - naglašava dr Pantović.