Naučnici otkrili: Do kraja veka Sahara bi mogla da se zeleni, a ovo je razlog

Sahara je poznata kao jedno od najsušnijih mesta na Zemlji, na čijem području godišnje padne samo oko 7,5 centimetara kiše. Do kraja veka to bi se, međutim, moglo drastično promeniti.

Novo istraživanje Univerziteta Ilinoj u Čikagu ukazuje da bi do druge polovine 21. veka, rast globalnih temperatura mogao doneti mnogo više kiše ovom regionu.

Studija, objavljena u časopisu Climate and Atmospheric Science, predviđa da bi Sahara mogla dobijati do 75 odsto više padavina u odnosu na istorijski prosek.

Menjanje Afrike

Slična povećanja predviđaju se i za delove jugoistočne i centralno-južne Afrike u scenarijima ekstremnih klimatskih promena.

- Promene u obrascima padavina uticaće na milijarde ljudi, u Africi i van nje. Moramo početi da planiramo kako bismo se nosili sa tim promenama, od upravljanja poplavama do usvajanja biljnih kultura otpornih na sušu - objasnio je vodeći autor studije Tijeri Ndetacin Taguela, postdoktorand i klimatolog na Fakultetu liberalnih umetnosti i nauka Univerziteta Ilinoj.

Taguela je naglasio da je razumevanje uticaja porasta temperature na padavine ključno za razvoj strategija prilagođavanja.

Njegovo istraživanje koristilo je skup od 40 klimatskih modela da simulira letnje padavine u Africi u drugoj polovini 21. veka i uporedi rezultate sa istorijskim podacima od 1965. do 2014. godine. Ispitivana su dva klimatska scenarija – jedan sa umerenim emisijama gasova staklene bašte i drugi sa veoma visokim emisijama.

Foto: Printscreen You Tube

U oba scenarija, količina padavina širom većeg dela Afrike raste do kraja veka, ali se stepen promena razlikuje od regiona do regiona.

Pokazalo se da će se padavine u Sahari povećati najviše za 75 odsto, dok bi jugoistočna Afrika mogla dobijati oko 25 odsto više kiše, a centralnojužna oko 17 odsto više. Nasuprot tome, u jugozapadnom delu kontinenta očekuje se veća suša, uz smanjenje padavina za oko pet odsto.

- Projekcije pokazuju da će Sahara dobijati skoro dvostruko više padavina u odnosu na istorijski prosek, što je iznenađujuće za region koji je klimatski izuzetno suv. Iako se većina modela slaže sa trendom većih padavina, i dalje postoji značajna neizvesnost u pogledu tačne količine kiše. Unapređivanje ovih modela je ključno za povećanje pouzdanosti regionalnih prognoza - rekao je Taguela.

Povećanje padavina uglavnom je povezano sa zagrevanjem atmosfere. Više temperature omogućavaju vazduhu da zadrži više vlage, što dovodi do obilnijih padavina u pojedinim regionima.

Promene u obrascima atmosferske cirkulacije takođe utiču na to gde i kako kiša pada, pa se neki delovi mogu suočiti sa većom vlažnošću, a drugi sa još većom sušom.

- Razumevanje fizičkih mehanizama koji pokreću padavine neophodno je za razvoj strategija prilagođavanja koje mogu izdržati i vlažniju i sušniju budućnost - naveo je Taguela.