Strašna epidemija hara Srbijom - Lekari upozoravaju: Milioni ljudi boluju, a da to uopšte ne znaju

U Srbiji oko 700.000 ljudi, odnosno 12 odsto odraslih, živi sa dijabetesom, dok se na globalnom nivou sa ovom bolešću suočava oko 589 miliona stanovništva. Stručnjaci upozoravaju da je rana dijagnoza presudna za uspešnije lečenje.

Činjenica koja dodatno zabrinjava jeste da značajan broj ljudi ne zna da ima dijabetes - hiljade građana svakodnevno živi sa šećernom bolešću, a da nisu svesni rizika i mogućih komplikacija, upozoravaju stručnjaci.

Prema njihovim rečima, dijabetes tipa 2 je najčešći oblik bolesti i čini više od 90 odsto svih slučajeva. Sve češće se javlja kod osoba mlađih od 40 godina, pa čak i kod dece i adolescenata, što je posledica porasta gojaznosti i nezdravog načina života. Početak bolesti je obično postepen, a često i potpuno bez simptoma, što objašnjava zašto mnoge osobe saznaju da imaju dijabetes tek kad se pojavi jedna ili više komplikacija.

Doktorka Marija Maćešić sa Klinike za endokrinologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije kaže da je rano otkrivanje bolesti presudno.

- Uz ranu dijagnozu omogućeno je uspešno lečenje i očuvanje kvaliteta života. Osnovni simptomi koje može svako da primeti jesu pojačana žeđ, učestalo mokrenje, zamućenje vida, zamaranje i gubitak telesne mase. Važno je se što pre ode na pregled kako bi se dijagnoza uspostavila kao i adekkvatna terapija - kaže dr Maćešić.

Foto: Shutterstock

Prema njenim rečima, dugotrajno neregulisan dijabetes može dovesti do teških komplikacija, kardiovaskularnih bolesti, oštećenja nerava, bubrega, oka, pa i amputacija ekstremiteta. Sve češće se prepoznaju i komplikacije poput bolesti jetre, demencije, depresije i maligniteta i zato je važan multidisciplinarni pristup koji pacijenta stavlja u centar. 

- Za uspešnu kontrolu bolesti i sprečavanje nastanka komplikacija ključno je ne samo rano prepoznavanje, već i adekvatno, individualizovano lečenje. U našoj zemlji su dostupne sve grupe lekova, uključujući i inovativnu terapiju za dijabetes tipa 2. Posebno je važno da naši pacijenti razumeju da insulinska terapija, kada je potrebna, ne treba da se odlaže, ona je samo deo procesa lečenja i ne sme biti izvor straha ili stigme -  navodi doc. Maćešić.

Pored redovne primene terapije, posebno su važne redovne kontrole nivoa šećera u krvi, a od presudnog značaja za prevenciju komplikacija je i redovno praćanje krvnog pritiska, nivoa lipida, kao i procena kontrole faktora rizika - najmanje jednom godišnje.

- Zdrave navike kao što su uravnotežena ishrana, fizička aktivnost, prestanak pušenja i održavanje zdrave telesne mase kod osoba koje žive sa dijabetesom treba da budu redovne navike, dok redovna edukacija o dijabetesu, uz adekvatnu podršku, može značiti dug i kvalitetan život -  zaključila je doc. dr Maćešić i posebno naglasila da sprečavanje povećanja telesne mase ne samo da može sprečiti ili odložiti nastanak dijabetesa tip 2, već da postoji sve veći broj dokaza da je moguća čak i remisija ovog oblika dijabetesa u ranim fazama bolesti. 

Način života

Istraživanje Udruženje za borbu protiv dijabetesa "Plavi krug" pokazuju da 7 od 10 osoba sa dijabetesom u Srbiji čine radno sposobnu populaciju.

- Prikupljeni rezultati pokazali su i da više od 40% ispitanika nema dobro regulisan dijabetes, dok većina ispitanika više pažnje posvećuje ishrani nego fizičkoj aktivnosti, iako su obe komponente jednako važne za kontrolu dijabetesa -  poručila je Bojana Marković iz Udruženja.