Morala sam da odlučim šta ću sa bebom: Ovo je priča o maloj Kruni i njenoj mami Jeleni (FOTO)

Porodila sam se u 24. nedelji trudnoće i mojoj Kruni su lekari dali jedan odsto šanse da preživi, imala je svega 700 grama! Međutim, nakon 88 dana u inkubatoru i 35 dana na respiratoru, ona se izborila za život i pobedila sve prognoze. Danas je srećna i ispunjena dvogodišnja devojčica!

Ovako za Informer govori mama Jelena Marković Bogdanović (29) iz Boževca, koja se porodila u petom mesecu trudnoće, a povodom današnjeg Svetskog dana prevremeno rođenih beba. Kako kaže, nije mogla ni da sluti da će joj se ovako nešto desiti, ali da je taj period borbe i bola, uprkos svemu, najlepša životna trauma koju nosi.

Pobedila prognoze

- To mi je bila druga trudnoća i sve je teklo kako treba. Međutim, problem je nastao kada sam se zarazila ešerihijom, koja nije adekvatno lečena. Uprkos lekovima, infekcija se širila, CRP je nenormalno rastao i našla sam se u predseptičnom stanju - priseća se Jelena.

Hitno su je, kako kaže, odveli u GAK "Narodni front", gde su joj uradili analize, dali duplu dozu antibiotika, a onda je stigao šok - stanje se pogoršavalo iz sata u sat i trudnoću je, radi njenog života, trebalo završiti.

- Porođaj?! Kakav porođaj?! Nisam mogla to da razumem, bila sam u šoku. Dali su mi lekove za smirenje, a neonatolog mi je rekao da je šansa za preživljavanje moje bebe svega jedan odsto!? Bilo je strašno to saznanje. Kako da se porodim tako rano?! Nalazila sam se sam u takozvanoj sivoj zoni - to nije bio ni pobačaj ni porođaj. Rekli su mi da moja beba može da ostane slepa, gluva, nepokretna, da dobije cerebralnu paralizu ili da nikada ne postane svesno biće, da bude biljka - priseća se hrabra Jelena.

Foto: Privatna arhiva

Lekari su od nje tražili da odluči da li da bebu, ako bude ispod 500 grama, stave samo na kiseonik, gde su manje šanse za preživljavanje, ili da je odmah stave na respirator. Jelena nije bila spremna na tu odluku, ali izbora nije bilo - porođaj su morali da izazovu.

- Uspavali su me i obavili porođaj. Kad sam se probudila, doktori su rekli: "Mama, beba nas je potpuno iznenadila." Kruna je zaplakala na rođenju. Nije reanimirana. Samo su je intubirali i odneli - kaže Jelena, koja je tri sata kasnije, uz muževljevu pomoć, otišla da vidi svoje dete.

- Nisam stigla ni da se obradujem što je živa. Rekli su mi da su prva 72 sata presudna. Kruna je još tog dana dobila krvarenje na mozgu, a uveče prvu transfuziju. Gubila je na težini i vrlo brzo spala na 600 grama. Prebačena je na Institut za neonatologiju - kaže naša sagovornica i dodaje da su se komplikacije samo nizale.

Foto: Privatna arhiva

Imala je konvulzije, krvarenje na mozgu, niz infekcija, pa čak i septično stanje.

- Tek posle mesec dana, prvi put sam je držala. Do tada sam joj samo smela dotaći ručicu kroz otvor inkubatora. A onda... Spustili su mi je na grudi onako majušnu. Zapevala sam joj tiho i gledala kako joj saturacija skače na 100. To mi je bio znak da me čuje, da oseća, da se bori - ističe Jelena i dodaje:

Foto: Privatna arhiva

- Moja Kruna je 35 dana provela na respiratoru, ukupno 67 dana na kiseoniku i 88 dana u inkubatoru, a 16. oktobra, baš na moj rođendan, prebačena je iz inkubatora u krevetac. Sve je pobedila i, pet dana kasnije, došla je kući da ispuni život tati, mami i sestri, i to sa 2.650 grama. Toliko straha, toliko noći bez sna... Nikada ne znaš da li će neko od 600 grama uspeti da preživi. Ali ona je uspela. Kruna je moje čudo. Zahvalna sam Bogu, lekarima, ali najviše njoj. Ona je od prvog trenutka bila borac. I danas je takva - tvrdoglava, odlučna, neumorna - priča majka.

Veliki borac

Nakon svega što se dogodilo, Jelena još uvek oprezno govori o potpunom oporavku, ali Kruna je, kako kaže, gotovo u potpunosti sustigla svoj uzrast.

- Priča, hoda, igra se... Ima malih kašnjenja, ali sve je prolazno. Lekari veruju da neće biti trajnih posledica. A ja verujem u nju. Uvek jesam - kaže ona.