Trend ili potreba? Deca nam se kljukaju sedativima - Lekari otkrili jeziv razlog

Sve više mladih u Srbiji za najmanje probleme uzimaju lekove za smirenje! Situacije poput treme pred pismeni zadatak ili polaganje ispita rešavaju sedativima i to često uz podršku roditelja, upozoravaju stručnjaci.

Psiholog i psihoterapeut Marija Petrović kaže da joj u ordinaciju često dolaze mladi koji kažu da koriste lekove za umirenje.

- Mnogo puta sam se susrela sa situacijom kada mi deca na terapiji  kažu "meni mama kad sam baš uznemirena ili kad idem na kontrolni da pola leka za smirenje" ili " kad se vratim sa treninga i mnogo sam umoran mama da lek za smirenje da bolje zaspim"! To nikako nije dobro. Ovi lekovi se ne daju tek tako, već u dogovoru sa doktorom - upozorava Petrovićeva.

Uz pomoć roditelja

Pedijatar Saša Milićević napominje da je ovaj trend uzeo maha, što zabrinjava.

- Ukoliko dete ima anksioznost i ukoliko to lekar potvrdi i prepiše lek za smirenje onda je to prihvatljivo. Međutim, uzimati sedative na svoju ruku je veoma opasno, ja znam i za slučajeve da roditelji daju sedative bebama kada putuju avionom kako bi oni bili mirniji što nikako nije u redu. Zna se koje indikacije postoje i kada se daju ti lekovi. Jedno je ako dete ima sklonost ka frasu, ali davati recimo bromazepam da bi se dete smirilo zbog treme pred kontrolni može da bude opasno. Zašto bi se neko od malih nogu navikavao na sedative? Time može samo doći do zloupotrebe i zavisnosti - kaže pedijatar.

 

On se svrće na primer dečaka koji posle treninga koristi sedativ.

- Ovi lekovi deluju relaksirajuće na mišiće i njima uistinu bude bolje, ali posle treninga mogu da se daju nesteroidni lekovi poput aspirina, paracetamola, ibuprofena, ako neko ima bas bolove posle treninga, ali sedative nikako, eventualno ako postoji neko kočenje u predelu kičme ali i to treba da propiše lekar - dodaje Milićević.

Foto: Masha Bandjur

Stručnjak upozorava na još jednu opasnu pojavu:

- Klinci u srednjoj školi neretko kombinuju sedative sa energetskim pićima. Zamislite kakav je to šok za organizam - sa jednim ga smirujete a sa drugim podižete. Takođe, neretko kombinuju sedative i alkohol što je opasno jer oba imaju inhibitorne efekte odnosno usporavaju organizam, pa njihovo kombinovanje u zavisnosti od doze može dovesti do opasnih zdravstvenih stanja koja mogu ugroziti život - ističe pedijatar.

Psihijatar Lela Trninić objašnjava kada se koriste lekovi za smirenje ali i kome su oni zaista potrebni.

Foto: Shutterstock

- Ti lekovi se prepisuju za umirenje unutrašnje napetosti, straha i uznemirenosti. Koriste se kod anksioznih stanja i psihijatrijskih poremećaja ali nije svaka anksioznost i napetost razlog da se odmah uzme lek za smirenje. Potrebno je da tegobe traju izvesno vreme, da utiču na funkcionalnost pacijenta, da ne prolaze. Da se osoba oseća stalno uznemirena, teže obavlja svoje radne ili porodične aktivnosti. I tada je potrebno da se ta osoba javi stručnjacima, koji bi procenili koji je lek potreban da ona uzima. Danas to ljudi uzimaju po preporuci prijatelja, komšije, ali to nije najbolji način da započnemo neku terapiju - kaže dr Trninić i dodaje da lekari obično daju najmanju dozu koja može dovesti do nekog poboljšanja.

Stvara se zavisnost

- Zato što su to lekovi koji, kada se uzimaju duže, pogotovo visoke doze, izazivaju psihičku i fizicku zavisnost, javljaju se tolerancije. Lek više nije efikasan u onoj meri koliko je pacijentu koristilo, on povećava doze i kod naglog prekida terapije javljaju se apstinencijalne smetnje. Vrlo je opasno da sam pacijent određuje šta pije, koliko pije, u kom vremenskom periodu - zaključuje psihijatar .