Biznis sa terase osvojio Srbe: Donosi masnu zaradu, a ulaganja gotovo da nema

Uzgoj mikrobilja ili mikrozelenja u Srbiji postaje pravi hit, upravo jer se uz minimalna ulaganja može ostvariti velika zarada.

Kada se govori o poljoprivredi, većina i dalje zamišlja ogromna polja, skupu mehanizaciju i godine ulaganja pre nego što se vide ozbiljni rezultati. Međutim, u senci tradicionalnih kultura, gotovo neprimetno rastao je novi trend - uzgoj mikrozelenja, biljaka koje se beru samo 7 do 21 dan nakon klijanja, a donose zaradu višestruko veću od klasičnog povrća po kvadratnom metru.

Ovaj tihi, zeleni biznis postao je nova šansa za ljude koji žele da pokrenu nešto svoje uz minimalna ulaganja. Potražnja stalno raste od restorana i hotela, do prodavnica zdrave hrane i kućnih kupaca.

Mala ulaganja, velika dobit

Uzgoj mikrozelenja neverovatno je jednostavan. Za početak je potrebno samo nekoliko polica, LED rasveta, seme, posude i zemlja ili kokosov supstrat.

Foto: Foto: Shutterstock

Prema rečima mladih proizvođača, početna investicija može da stane u oko 150 do 300 evra, a povrat se dobija već nakon prvog ili drugog ciklusa. Razlog je izuzetna isplativost: mikrozelenje zauzima malo prostora, brzo raste i postiže visoku cenu na tržištu.

- Ljudi se sve više interesuju za mikrobilje, jer je veoma hranljivo. Jedna mala posuda mikro kupusa ima vitamina koji odgovaraju pojedenom kilogramu i po zrelog ploda. Osim što je zdravo, mikrobilje je i dekorativno, gotovo raskošno u salatama, sendvičima, mesnim ili ribljim jelima, supama. U tako nežnoj biljki krije se čitav vatromet ukusa - objašnjava Norbert Buš, dvadesetdvogodišnjak iz Kikinde, koji se bavi ovim biznisom već nekoliko godina. 

Najverniji kupci

Mikrozelenje nije obična salata. To su nutritivno bogati mladi izdanci povrća poput rotkvice, bosiljka, brokolija, graška, suncokreta ili amaranta. Njihova boja, miris i vizuelna privlačnost čine ih omiljenim u:

• restoranima

• hotelima viših kategorija

• specijalizovanim prodavnicama

• programima zdrave ishrane

Cene u maloprodaji kreću se od 25 do 50 evra po kilogramu, dok se mali paketi za restorane prodaju po komadu, često uz maržu i do čak 300 odsto, a pošto se biljke beru veoma mlade, nema bolesti, nema pesticida i nema velikih energetskih troškova.

Foto: Foto: Shutterstock

Uzgoj je moguć bukvalno bilo gde

Jedna od najvećih prednosti mikrozelenja je to što prostor gotovo da nije ograničenje. Cela proizvodnja može da se organizuje u:

• stanu

• garaži

• podrumu

• malom plasteniku

• skladištu od samo 10-15 kvadrata

Vertikalne police omogućavaju maksimalno iskorišćenje površine, pa se prihod povećava dodavanjem novih nivoa, a ne širenjem prostora. Zbog toga je mikrozelenje idealno za urbanu poljoprivredu i ljude koji nemaju veliko imanje.

Foto: Foto: Shutterstock

Zašto potražnja sve brže raste?

Trend zdrave ishrane nikad nije bio snažniji. Hrana bogata nutrijentima, vizuelno atraktivna i sveža postala je deo standardne potražnje.

Zahvaljujući tome, mikrozelenje sve češće kupuju i obični potrošači, naročito oni koji vode računa o ishrani, sportisti, vegani, kao i roditelji koji žele zdravije opcije.

Upravo iz ovih razloga uzgoj mikrobilja postaje novi hit biznis kako u Srbiji, tako i u regionu, a sudeći po potražnji ovo tržište je tek u ekspanziji. 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.