Srbija zakoračila u novi klimatski režim: Stručnjaci upozoravaju na ozbiljne promene

Srbija se ubrzano suočava sa klimatskim promenama koje menjaju godišnja doma, šume, rečne tokove i snabdevanje vodom, rekao je profesor Geografskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Valjarević.

Kako je profesor Valjarević istakao, poslednjih 60 godina predstavljaju prelomni period u kojem je zemlja već zakoračila u potpuno novi klimatski režim.

On navodi da je u Srbiji sve manji uticaj kontinentalne klime i Mediteran prodire u Srbiju, pa je zato tradicionalna podela Srbije u zonu umereno-kontinentalne klime praktično prevaziđena i nova klimatološka karta naše zemlje izgledala drugačije nego ikada ranije.

- Po starim klasifikacijama, Srbija je bila kontinentalna oblast. Međutim, to više nije tako. U protekla dva klimatološka ciklusa, odnosno 60 godina, klima se značajno izmenila. Danas imamo snažne prodore mediteranske klime, posebno na jugu zemlje i delimično na istoku, kao i sve veći uticaj polupustinskog klimata u Bačkoj, Deliblatskoj peščari, ali i delovima istočne i zapadne Srbije - rekao je za Tanjug.

Kako dodaje, jedna od najvidljivijih posledica klimatskih promena jeste gubitak prelaznih godišnjih doba i da imamo "peto godišnje doba" ili vreme ekstrema. 

- Apsolutno je došlo do promene. Jesen se skratila za oko 14 dana, a proleće za 17. Ostala su nam praktično samo dve izrazite sezone leto i zima. To je ozbiljan problem, jer umereno-kontinentalna klima mora da ima prelazna godišnja doba - kazao je profesor.

Starije generacije ne pamte blage zime kakve su u Srbiji poslednjih 30 godina, rekao je Valjarević, pa dodao da se ukupna godišnja količina padavina nije značajno promenila, dok se promenio način na koji kiša pada.

- Ekstremi su ti koji prave problem. Ako na Balkanu godišnji prosek iznosi oko 700 mm, a mi dobijemo 75 mm u jednom danu, to je ekstrem. Zemljište to ne može da primi, a biljke još manje. Takva kiša više šteti nego što koristi - kaže on.

Foto: Shutterstock/Printscreen

Šume na teritoriji naše zemlje, pogotovo tokom učestalih suša, trpe ogromnu štetu. Suše mogu biti klimatološke, meteorološke i hidrološke. Zabrinjavajuće je to što su suše uočene i u blizini Dunava, gde to ne bi trebalo da se događa. 

Profesor navodi da zbog temperaturnih skokova i naglih padavina, mnoge vrste više ne mogu da izdrže pritisak, pa sve više nih podiže granicu rasta i da se hipsometrija listopadnih šuma u Srbiji u poslednjih 60 godina pomerila za 300 metara naviše, što znači da biljke bukvalno pokušavaju da pobegnu od vrućine i suše!

Podaci zasnovani na satelitskoj analizi o Pančićevoj omorici su zabrinjavajući.

- Na osnovu snimaka visokog rezolucije, površina pod Pančićevom omorikom iznosi svega 35 do 40 hektara. Iako se procenjuje da ima oko 10.000 stabala, stanje je alarmantno. Moramo hitno raditi na njenoj konzervaciji, razvoju hibridnih i adaptivnih linija, kao i zajedničkim projektima Srbije i Bosne i Hercegovine - naglasio je Valjarević i provenjuje da najugroženija jeste Vojvodina.

Valjarević je naglasio i da voda postaje zlato, jer reke presušuju, a podzemne zalihe su ograničene.
Kako kaže voda je resurs oko kojeg će se voditi budući globalni sukobi.

- Realno imamo sigurnih zaliha za nekih 30 godina , možda i do 50. Ali šta onda? Privatizacija vodnih resursa je pogubna. Prodati vodu znači prodati budućnost - naglašava profesor i podseća na primer Bolivije gde je posle privatizacije cena vode skočila više od sto puta.

Kako kaže, potrebno je da građani menjaju svakodnevne navike: od pranja ruku do upotrebe kišnice i navodi primer Indije, gde je boravio i predavao, i gde je svaka kuća obavezna da sakupi najmanje hiljadu litara kišnice godišnje.

- Mi trošimo pijaću vodu za pranje automobila i bašti. To je luksuz koji više ne možemo da priuštimo. Voda mora da se klasifikuje na pijaću, tehničku i industrijsku - kaže on.

Ovaj stručnjak upozorava da bi 2065. mogla biti prelomna godina za Balkan.

- Ako se trendovi ne ublaže, 20 odsto teritorije Srbije moglo bi da pređe u stepu ili polupustinju. Već sada je prosečna temperatura porasla za 2 - 2,6 stepeni. Srbija je postala šesto žarište na svetu po letnjim temperaturama - zaključio je profesor.