U Srbiji alarmantno stanje! Od ove bolesti umire svaki drugi čovek - Evo šta najviše utiče

Kardiolog prof. dr Nebojša Tasić nedavno je gostujući na "Prva" TV upozorio građane da svaki drugi čovek u Srbiji umire od ateroskleroze, bolesti koja kroz infarkte i šlog odnosi najveći broj života.

Ateroskleroza je hronična bolest sa progresivnim tokom čiji razvoj praktično počinje od rođenja. Osnovni supstrat aterosklerotske lezije je deponovanje lipida u intimu krvnog suda, što dovodi do postupnog suženja i otežanog protoka krvi kroz tkiva. 

Dr Tasić još ranije je istakao da osim prevencije i redovnih pregleda počevši od mladosti, postoje i vežbe koje mogu doprineti boljem stanju krvnih sudova. On je objasnio i da stanje krvnih sudova ne određuje samo kvalitet, već i to koliko ćemo dugo da živimo.

- Krvni sudovi hrane svaki organ našeg tela - srce, mozak, bubrege, jetru..., i od njihovog stanja zavisi celokupno zdravlje i dužina i kvalitet života jednog čoveka - napomenuo je kardiolog prof. dr Nebojša Tasić za TV Prvu i dodao:

- Zato je važno da ih čuvamo. U tom čuvanju, primer vam je pušenje. Imate ljude koji puše, ali istovremeno i piju lekove, recimo za snižavanje krvnog pritiska. Jedan dobar deo tih lekova deluju kroz mehanizam širenja krvnih sudova, tzv. vazodilataciju. Kada zapalite cigaretu, radite vazospazam, znači krvni sudovi se delom grče. I vi praktično tako, na jedan čudan način vežbate krvne sudove. Ipak, to je loš način. Zato što je taj nikotin sa katranom i smolom dosta loš - objasnio je dr Tasić.

Foto: Shuterstock

Kao jedan od načina pozitivnog vežbanja krvnih sudova doktor navodi fizičku aktivnost.

- Praktično vi imate širenje krvnih sudova, vazodilataciju, tokom fizičke aktivnosti, ali su oni posle vraćani na svoj normalan tonus. Ali je to pozitivan način vežbanja krvnih sudova, jer u regulaciju tog tonusa krvnih sudova su uključeni brojni mehanizmi. Ne samo nervi koji inervišu krvne sudove, već i određen broj hormona - malih i velikih - kazao je dr Tasić.

Fizička aktivnost je lek

Ateroskleroza je bolest koja ubija skoro svakog drugog čoveka u Srbiji, kaže dr Tasić.

- Onaj ko reši problem ateroskleroze, taj će rešiti problem dugotrajnog, možda čak i večnog života. Zato što ateroskleroza danas ubija kroz infarkte i šlogove svakog drugog stanovnika Srbije i mi moramo, pošto već ne možemo da je zaustavimo, mi moramo da usporimo progresiju ateroskleroze i to je ono što Udruženje centara za hipertenziju, prevenciju i infarkte šloga "Hispa" radi - kazao dr Tasić.

Foto: Shutterstock

Vežbanje produžava život, fizička aktivnost je lek. Od toga kako se krećemo zavisi naše celokupno zdravlje, navodi čuveni kardiolog.

- Fizička aktivnost je lek i na taj način je to i lek za zdravlje. Definitivno koliko i kako se krećemo toga nam zavisi zdravlje. Takođe, svi moraju shvatiti da ulaganje u zdravlje u mlađem dobu i redovni pregledi, dovodi do zdrave starosti - kaže dr Tasić.

Promena vremena

Vid vežbanja krvnih sudova je i promena vremena. Ipak, ovo je jedna loša vrsta vežbe i najviše utiče na kardiovaskularne bolesnike, kojima je i pod terapijom loše pod ovakvim vremenom, navodi čuveni kardiolog.

- Imate promenu od minus 10 do plus 15 stepeni. I to je vid vežbanja krvnih sudova, zato što zna se da se na hladnoći krvni sudovi organizma odnosno sužavaju, dolazi do vazospazma, vazokonstrikcije, kako god, da se na toplom šire, između ostalog je tu i znojenje, da biste smanjili količinu tečnosti, da biste smanjili telesnu temperaturu i tako dalje. Drugim rečima, i to je vrsta vežbe, na žalost, to je opet primer jedne loše vežbe, koju ne mogu svi, pogotovo hronični bolesnici, da adekvatno isprate - kazao je dr Tasić, prenosi Blic.

Foto: Shutterstock

Ovakvim mehanizmom hroničnim bolesnicima loše je i pod terapijom, a još veći problem predstavlja to što u takvim momentima pacijenti sami menjaju sebi terapiju, ističe dr Tasić.

- Apelujem na sve da ne menjaju terapiju na svoju ruku, već da se konsultuju sa lekarom. Neka dođu do nas i mi ćemo to rešiti. Nemojte ignorisati zdravstvene probleme i tome smo skloni. To su pre svega vaskularni problemi, ali mogu biti delom i neurogene prirode, delom i hormonalne prirode, i mogu biti kombinacija svega ovoga  - kazao je dr Tasić za TV "Prva".