Ekonomija u Srbiji nikad jača: Stručnjak otkrio gde je sada najisplativije ulagati

Nakon što je država ograničila kamate na stambene kredite, kupovina stanova na kredit u Srbiji porasla je za 12 odsto.

Stručnjak za nekretnine Ervin Pašanović komentarisao je prve rezultate nakon odluke države da se ograniče kamate na stambene kredite, i tom prilikom istakao da ovaj skok znači da je ekonomija prilično stabilna. 

- Ovo je izuzetno značajan skok, to je značajan skok, to je za trećinu više nego bukvalno prošle godine. Mislim, znači mi imamo rast od 12 odsto u poslednjih godinu dana. Trenutno je od 100 odsto realizovanih kupoprodaja 36 odsto su kreditni kupci, znači 64 odsto su gotovinski kupci, ne kažem keš namerno, jer kod nas je zabranjeno kupovati nekretnine kešom, isključivo se kupuju nekretnine u iznosu od preko 15.000 evra sa računa na račun, tako da je kod nas malo terminološka zbrka oko toga kad se kaže keš ili gotovina. Ljudi imaju pogrešnu predstavu o tome, ali to je vrlo bitan pokazatelj, zato što kad se dođe do toga da je više kreditnih kupaca nego gotovinskih kupaca, to znači da je ekonomija prilično stabilna - rekao je stručnjak i dodao:

- Znači, poređenja radi u Zapadnoj Evropi  preko 80 odsto transakcije su kreditne transakcije. To povećava jednostavno sigurnost u celom procesu. I za kupca, jer banka neće odobriti kredit na nekretninu koja je precenjena ili podcenjena ili koja ima neku manu, a povećava sigurnost i za ceo sistemi umetnost ekonomije je da radiš sa tuđim parama, a ne sa svojim.

Foto: Shutterstock

Pašanović ističe da se ne slaže sa stereotipom koji je prisutan u društvu, a tiče se kredita.

- Kod nas je princip takav da danas uče od od malih nogu da je najgore što možeš da uradiš je da uzmeš kredit. To je nešto najstrašnije na svetu i ja se stvarno ne slažem s tim. Opet ne slažem se ni da treba banke da puste neograničene kamatne stope, jednostavno i da ti ne možeš sa tim da se pokriješ. Mi jednostavno učimo, mi smo tranziciono društvo, učimo tu ekonomiju polako, uče banke, uče građani, uče investitori, i negde ćemo doći u neki ekvilibrijum u jednom trenutku.

Ko najviše kupuje stanove?

Stručnjak za nekretnine istakao je da ne postoji podela ljudi ili grupa koja trenutno kupuje stanove, već se radi o ljudima kojima je to potrebno ili koji žele da investiraju.

- Ne bismo mogli sad da podelimo tako grupe. Kupuje stan onaj ko može, ne ko mora, nego ko može, namerno sam iskoristio taj termin.

Na pitanje da li dobro investirati u stan, garažu ili poslovni prostor, odgovorio je da zavisi od situacije, jer je to vrlo individualno pitanje.

- To je sada vrlo užasno i individualno pitanje. Ne postoji tržište kapitala. Vi nemate berzu, pa možete da investirate u u ovu u vlasnički ili dužnički harti od vrednosti na berzi, pa kroz to da dobijete neku dividendu ili neku kamatu, i tako dalje. Za garažu ili poslovni prostor je vrlo individualno pitanje. Ako vam je garaža blizu ili ako ste kupili tri garažna mesta, dva koristite, jedno vam je višak, onda naravno da. Ali ukoliko imate garažu na Vračaru koja je 80.000 evra ili stan u Železničku gde inače živite, koji je 60.000 evra, pa naravno stan u Železničku, prvo tu ste, možete da ga kontrolišete, drugo jednostavno vi nemate nikakav dodir sa garažom na Vračaru, opet da se izda preko oglasa, to je jedno, a kad izdajete u komšiluku i kad poznajete ljude koji žive, i kad možete često da obilazite sopstvenu imovinu, to je nešto drugo - rekao je.

Foto: pexels.com

Pašanović je takođe naglasio da je investiranje u lokale potpuno drugačije od ulaganja u nekretnine.

- Za lokale opet to je nešto treće. Lokale treba gađati u nekim dobrim zonama, ali poređenja radi, trenutno je naravno najskuplja zona u Beogradu, Knez Mihailova. Ali sada na potezu Beograđanke ima sada 30 praznih lokala. To je pre 10 godina bilo nezamislivo, to su bili tada najskuplji lokali. Sada se menja kultura kupovine. Znači, tržni centri su sada, i taj takozvani flagship lokal ili ti lokal za ponos, kako bih ja preveo, donekle opravdava lokacijom promet, ali promet je manji od zakupa. Kompanije koje kupuju lokale u tom delu grada, one postavljaju svoj marketing i one nedostatak novca za prihod, otpisuju na marketing što im se lokal nalazi u Knez Mihailovoj.

Foto: Shutterstock

Gde su najtraženiji stanovi i gde je najbolje investirati?

- U poslednje vreme u Surčinu raste cena i do tri puta. Već se určuje preko 2.000 evra koja čak možda i 2.800 novogradnja u nekom boljem delu. Kako se šire trendovi, sada je najavljena izgradnja metroa. Svi znamo da po svetu nekretnina oko metro stanica su najskuplje. Sada neko ko može sebi da napravi finansijsku analizu u tom smislu da odvoji novac sada da kupi nešto, ja bih mu savetovao da pogleda gde će biti metro stanice i da se strateški pozicionira na toj lokaciji. Ali to je opet rizik - kaže on.

Foto: Shuterstock

Visok rizik = visok prinos

Stručnjak je zaključio da bez rizika i nema visokog prinosa jer je rizik merljiva kategorija.

- Formula je sledeća visok rizik - visok prinos. Onaj ko vidi dalje on se ne kocka, a onaj ko ne vidi ništa i koji ne zna ishod, taj se kocka. A rizik je merljiva kategorija i to treba ljudi da shvate. Kod nas se radi procena uspeha, biznis analiza, ali ona sadrži u sebi i procenu rizika i rizik ima ocenu. I ko zna da napravi dobru analizu, taj će da pobedi. Sve se svodi na tu fundamentalnu i tehničku analizu, fundamenti su geopolitika, a tehnička analiza su gledanje trendova, to jest gledanje prošlosti - zaključio je Pašanović, stručnjak za nekretnine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.