Manastir za koji malo ko zna - Poznat je po jednoj legendi: Obilić i knez Lazar su ovde...

U Srbiji postoji mnogo manastira sa legendama, a za jedan- Mrzenici, mnogi do dan danas ne znaju.

Naime, manastir Mrzenica smešten je u srcu Srbije, u eparhiji kruševačkoj, a za vernike predstavlja mnogo više od običnog religijskog zdanja - to je prostor duhovnog mira, istorije i kulturnog nasleđa.

Manastir Mrzenica kroz vekove

Tokom vekova, manastir je bio važno središte duhovnog života i obrazovanja. U njegovim zidinama generacije monaha negovale su tradiciju, čuvale rukopise i brinule o očuvanju pravoslavlja. Njihova uloga u životu naroda bila je neprocenjiva, posebno u vremenima kada su manastiri bili centri znanja, umetnosti i pismenosti.

Foto: Youtube printscreen

Društvo

Srpska istorija pod velom tajni: Ovo su četiri misterije koje i danas muče mnoge Srbe

Srpska istorija je bogata legendama i tajnama od davnih vremena do novijeg doba, ali mnogi ne znaju četiri misterije koje lede krv u žilama.

24.10.2025

09:05

Društvo

Susreo se oči u oči sa OVK teroristima: Ove stvari o patrijarhu Pavlu mnogi ne znaju

Srpski narod izuzetno ceni i poštuje lik i delo jednog od najvoljenijih poglavara Srpske pravoslavne crkve, patrijarha Pavla, a mnogi ne znaju za sva njegova dobra dela.

19.10.2025

17:20

Manastir Mrzenica danas ima poseban značaj kao deo kulturnog i duhovnog nasleđa Srbije. U sebi čuva vredne freske, ikone i druge umetničke predmete koji svedoče o veštini starih majstora i bogatoj istoriji ovog kraja.

Legenda 

Uz manastir se vezuju i mnoga lokalna predanja. U narodu se često pominje povezanost manastira sa knezom Lazarom, koji je, prema nekim tumačenjima, bio njegov ktitor ili dobrotvor. Takva predanja dodatno su ojačala vezu između Mrzenice i naroda, jer je knez Lazar jedan od najvažnijih simbola srpske duhovnosti i srednjovekovne države.

U nekim legendama pominje se i Miloš Obilić, mada se ti navodi smatraju delom tradicije i usmenog predanja, a ne istorijski potvrđenim činjenicama. Prema tim pričama, junak je navodno svraćao u Mrzenicu uoči Kosovske bitke, što ovom mestu daje dodatnu mitsku dimenziju.

Foto: Youtube printscreen

Obnova i restauracija manastira

Obnova manastira započela je 1932. godine, u vreme kada je u Srbiji ponovo jačao interes za tradicionalnu i neoklasicističku arhitekturu. Tokom restauracije posebna pažnja posvećena je očuvanju starog izgleda manastira - obnovljeni su arhitektonski detalji, stubovi i dekorativni elementi kako bi se što vernije sačuvao izvorni duh svetinje.

U ikonostasu je rađeno detaljno oslikavanje, a majstori su koristili tradicionalne tehnike, uključujući zlatarenje, da bi naglasili likove svetaca. Unutrašnjost crkve obnovljena je tako da istakne sklad boja, linija i simbola, stvarajući atmosferu mira i tišine koja prati sve posetioce koji kroče u manastir.

Foto: Youtube printscreen

Manastir Mrzenica danas

Danas je manastir Mrzenica mesto koje spaja veru, tradiciju i duhovni mir. Bilo da se dolazi iz religijskih, istorijskih ili kulturnih razloga, posetioci osećaju spokoj koji prožima čitav prostor. Mrzenica ostaje svetinja u kojoj se prošlost i sadašnjost prepliću, podsećajući na važnost očuvanja duhovne i kulturne baštine.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.