Slavimo Svetog Jovana Despota: Izgovorite ove reči i zlo iz vašeg života će nestati

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Jovana Despota srpskog.

Sveti Jovan Despot se rodio se dok mu roditelji još živeli u Albaniji, a odrastao je u Beogradu. Bio je sin Stefana i unuk Đurađa Brankovića. Takođe, bio je poslednji srpski despot u Sremu od 1493.godine. Upokojio se 1502. godine.

Posle smrti Jovanovog oca Svetog Stefana 1486. njegova majka, Sveta Angelina je sa Jovanom i Maksimom, prešla iz Furlanije preko Beča u Budim, uzevši pritom sa sobom i mošti Svetog Stefana Slepog.

U Budimu ih je lepo primio mađarski kralj Matija i podario im gradove Kupinovo i Slankamen u Sremu. Tom prilikom, kralj je podario i titulu despota starijem Đorđu, koji se potom zamonašio pod imenom Maksim, tako da titulu i mesto despota srpskog u Sremu tada je preuzeo Sveti Jovan.

Foto: Shutterstock

Njihova prestonica bio je najpre grad Kupinik na reci Savi u Sremu, gde su u crkvi Svetog apostola Luke bile smeštene mošti njihovog oca Svetog Stefana. Zbog čestih napada Turaka preko Save, despot Jovan premesti zatim svoju prestonicu u grad Berkasovo, blizu manastira Privine Glave.

Kao despot srpski u Sremu, pravedni Jovan je vodio, s jedne strane, vitešku borbu protiv Turaka, koji su s juga napadali, a s druge strane borio se protiv pokušaja rimokatolika da njegov pravoslavni narod pounijate. Nalazeći se pod vlašću mađarskog kralja, Jovan je njemu pomagao svojom vojskom u borbama protiv Turaka, i u tome pokazivao daleko veće uspehe nego Mađari i Mletci, koji su tih godina ratovali sa Turcima.

Veruje se da na današnji dan treba izgovoriti molitvu Svetom Jovanu Despotu kako bi vernik oterao zlo iz svog života.

Tropar (glas 4):

- Divan si Bože i tvoriš preslavna čudesa, i proslavljaš po smrti one koji Te proslavljaju, jer si pokazao netruležna tela njihova, i čudodejstvom njihovim ljude obogaćuješ. U slavu Svetog Imena Svoga, darovao si nam telo ugodnika Svoga, Svetog Jovana, koji se moli za duše naše.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.