Od Boga je tražio samo jedno: Da zaštiti srpski narod! Slavimo Svetog Jovana Despota

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Jovana Despota Srpskog.

Sveti Jovan Despot se rodio se dok mu roditelji još živeli u Albaniji, a odrastao je u Beogradu - mestu u oblasti. On je bio sin Stefana i unuk Đurađa i Jerine Branković. Bio je poslednji srpski despot u Sremu od 1493.godine. Upokojio se 1502. godine 23.decembra.

Posle smrti Jovanovog oca sv. Stefana, nekoliko godina kasnije, to jest godine 1486, majka Jovanova, sv. Angelina, sa Jovanom i bratom mu Maksimom, pređu iz Furlanije preko Beča u Budim, uzevši pritom sa sobom i mošti Sv. Stefana Slepog.

 U Budimu ih lepo primi mađarski kralj Matija i podari im gradove Kupinovo i Slankamen u Sremu. Tom prilikom, kralj podari i titulu despota starijem Đorđu, koji se potom uskoro zamonaši pod imenom Maksim, tako da titulu i mesto despota srpskog u Sremu preuzme tada Sveti Jovan.

 

Njihova prestonica i boravište bio je najpre grad Kupinik na reci Savi u Sremu, gde su u crkvi Sv. apostola Luke bile smeštene mošti njihovog oca Svetog Stefana. Zbog čestih napada Turaka preko Save, despot Jovan premesti zatim svoju prestonicu u grad Berkasovo, blizu manastira Privine Glave.

Foto: printskrin/youtube

Kao despot srpski u Sremu, pravedni Jovan je vodio, s jedne strane, vitešku borbu protiv inovernih Turaka, koji su s juga napadali, a s druge strane borio se protiv pokušaja rimokatolika da njegov pravoslavni narod pounijate. Nalazeći se pod vlašću mađarskog kralja, Jovan je njemu pomagao svojom vojskom u borbama protiv Turaka, i u tome pokazivao daleko veće uspehe nego Mađari i Mletci, koji su tih godina ratovali sa Turcima.

Blagoverni despot srpski Jovan želeo je da oslobodi i sve srpske porobljene krajeve na jugu, ali je to prevazilazilo njegove snage.

Jovan se molio Bogu da Bog zaštiti njegov srpski narod i da mu pomogne da sačuva svoju veru i dušu. Zato je on pomagao mnoge pravoslavne manastire, moleći monahe da se u njima mole za spasenje prpskog naroda i za spasenje njegovo i njegove porodice.

Sa svojom majkom Angelinom i bratom Maksimom (a i sam sa svoje strane), Jovan je pomagao velikim prilozima i svetogorske manastire: Svetog Pavla, Hilendar i Esfigmen, a takođe i manastir Krupu u Dalmaciji, kao i mnoge manastire u Sremu, Bačkoj i Banatu. Po narodnom predanju on je sa svojim bratom Maksimom podigao ili obnovio manastire Privinu Glavu, Mesić, Fenek, Divšu, Beočin, Šišatovac i druge.

Foto: Wikipedia

Ali, mladi i pravedni despot srpski Jovan nije dugo živeo na zemlji. Leta života njegovog bila su malobrojna, ali su zato bila ispunjena mnogim dobrim delima i bogougodnim podvizima. On se mirno upokojio u Gospodu 10. decembra 1502. godine u svojoj prestonici Berkasovu i časno je pogreben u crkvi Svetog Luke u Kušovu, pokraj svoga svetoga oca.

Posle tri godine, telo njegovo pokazalo se celo i sveto. Od tada ga je pravoslavni narod počeo poštovati kao svetitelja božjeg.

Kada su Sveta mati njegova Angelina i brat mu Maksim podigli svoju zadužbinu manastir Krušedol pod Fruškom Gorom, telo Sv. Jovana sa telom njegovog svetog oca bude preneto i položeno u manastir Krušedol.

Foto: Informer/društvene mreže

Tamo se ono pokazalo čudotvornim, jer je mnoge isceljivala blagodatna sila njegova, među kojima isceli i jednog agarjanina (Turčina), kome se "živi bes u utrobi valjaše", kako kažu stari zapisi. Takođe je i jedan mladić, koji je osam godina ležao bolestan, dobio čudesno isceljenje od moštiju Svetoga Jovana.

Telo Svetog Jovana ostalo je u manastiru Krušedolu sve do 1716. godine, kada su Turci zapalili manastir i u njemu mošti svetih Brankovića. Posle spaljivanja manastira, ipak su pronađeni delovi svetih moštiju, među kojima i deo stopala Svetoga Jovana Despota. Preostale svete mošti čuvaju se i danas u manastiru Krušedolu.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.