Kako energetska tranzicija menja svet i Srbiju: Novi izvori energije i "zelenija" proizvodnja

Energetska tranzicija predstavlja proces prelaska sa dominantne upotrebe fosilnih goriva - kao što su ugalj, nafta i gas - na energetske sisteme zasnovane na čistim, obnovljivim izvorima energije (OIE).

Ovaj prelaz je motivisan potrebom da se osigura energetska bezbednost, diverzifikuju izvori energije, podstakne tehnološki razvoj i ublaže negativne posledice klimatskih promena.

Energetska bezbednost

Na globalnom nivou obim razvoja obnovljivih izvora energije beleži značajne rezultate. Ukupni instalirani kapacitet obnovljivih izvora energije dostigao je rekordnih 4.448 gigavata (GW) u 2024. godini, uz dodavanje oko 585 GW novih kapaciteta zahvaljujući sunčanim i vetroelektranama. Iako se globalni udeo OIE u ukupnoj potrošnji energije i dalje razlikuje po regionima, obnovljivi izvori su sve važniji, a njihov udeo u proizvodnji električne energije brzo raste.

Prema podacima istraživačkih organizacija, obnovljivi izvori su 2024. godine obezbedili oko rekordnih 32 odsto globalne proizvodnje električne energije, uz značajan doprinos vetra, sunca i hidroenergije. Reuters IEA prognozira da bi udeo obnovljivih izvora u globalnoj proizvodnji električne energije mogao porasti na oko 46 odsto do 2030. godine, pri čemu se veći deo rasta očekuje iz solarnih elektrana i vetroelektrana.

U pogledu sektorske raspodele, obnovljivi izvori su najviše zastupljeni u elektroenergetskom sektoru, gde prelazak sa fosilnih goriva na OIE predstavlja najlakši i najisplativiji segment dekarbonizacije. Pored električne energije, obnovljivi izvori sve više doprinose i grejanju i hlađenju, ali i transportu kroz biogoriva i elektrifikaciju saobraćaja.

Foto: Shutterstock

Ulaganja u obnovljive izvore energije predstavlja drugi važan aspekt energetske tranzicije.
Globalna ulaganja u energetsku tranziciju dosegla su nove rekorde - oko 2,4 biliona dolara u 2024. godini, od čega je više od 800 milijardi dolara usmereno direktno u obnovljive tehnologije.

Ova ulaganja su koncentrisana pre svega u solarnu energiju i energiju vetra, ali i u mrežnu infrastrukturu i skladištenje energije. Ipak, rast ulaganja mora biti ubrzan kako bi se dostigli ambiciozni ciljevi do 2030. godine.

Novi ciljevi

Prema Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP), Srbija ima ambiciozne ciljeve: do 2030. godine obezbediti da 33,6% ukupne potrošnje energije dolazi iz obnovljivih izvora, da 45% električne energije bude generisano iz OIE, 41% u sektoru grejanja i hlađenja, kao i 3,2% u transportu.

Podaci Eurostata pokazuju da je udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u Srbiji dostigao 25,8% u 2024. godini, što je malo iznad proseka EU.

U Srbiji hidroenergija predstavlja dominantan izvor obnovljive energije, zahvaljujući velikim hidroelektranama, koje generišu značajan deo zelene energije.
Zanimljivo je i da su velike svetske naftne kompanije u okviru svoje energetske tranzicije uveliko započele realizaciju projekata iz oblasti OIE.

Foto: EPA

U tome prednjače kompanije kao što su BP, Aramco, Equinor, koje realizuju projekte u oblasti solarnih elektrana ili vetroparkova. Ni Srbija nije izuzetak.

Tako, na primer, u našoj zemlji kompanija NIS od 2022. godine razvija program izgradnje solarnih elektrana na svojim benzinskim stanicama i drugim objektima kompanije.  Zanimljivo je da je ova kompanija podstakla korišćenje obnovljivih izvora energije i u lokalnim zajednicama u Srbiji putem svog programa "Zajednici zajedno", pa su brojne solarne elektrane postavljene na javnim ustanovama širom zemlje.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.