Kako energetska tranzicija menja svet i Srbiju: Novi izvori energije i "zelenija" proizvodnja

Energetska tranzicija predstavlja proces prelaska sa dominantne upotrebe fosilnih goriva - kao što su ugalj, nafta i gas - na energetske sisteme zasnovane na čistim, obnovljivim izvorima energije (OIE).

Ovaj prelaz je motivisan potrebom da se osigura energetska bezbednost, diverzifikuju izvori energije, podstakne tehnološki razvoj i ublaže negativne posledice klimatskih promena.

Energetska bezbednost

Na globalnom nivou obim razvoja obnovljivih izvora energije beleži značajne rezultate. Ukupni instalirani kapacitet obnovljivih izvora energije dostigao je rekordnih 4.448 gigavata (GW) u 2024. godini, uz dodavanje oko 585 GW novih kapaciteta zahvaljujući sunčanim i vetroelektranama. Iako se globalni udeo OIE u ukupnoj potrošnji energije i dalje razlikuje po regionima, obnovljivi izvori su sve važniji, a njihov udeo u proizvodnji električne energije brzo raste.

Prema podacima istraživačkih organizacija, obnovljivi izvori su 2024. godine obezbedili oko rekordnih 32 odsto globalne proizvodnje električne energije, uz značajan doprinos vetra, sunca i hidroenergije. Reuters IEA prognozira da bi udeo obnovljivih izvora u globalnoj proizvodnji električne energije mogao porasti na oko 46 odsto do 2030. godine, pri čemu se veći deo rasta očekuje iz solarnih elektrana i vetroelektrana.

U pogledu sektorske raspodele, obnovljivi izvori su najviše zastupljeni u elektroenergetskom sektoru, gde prelazak sa fosilnih goriva na OIE predstavlja najlakši i najisplativiji segment dekarbonizacije. Pored električne energije, obnovljivi izvori sve više doprinose i grejanju i hlađenju, ali i transportu kroz biogoriva i elektrifikaciju saobraćaja.

Foto: Shutterstock

Ulaganja u obnovljive izvore energije predstavlja drugi važan aspekt energetske tranzicije.
Globalna ulaganja u energetsku tranziciju dosegla su nove rekorde - oko 2,4 biliona dolara u 2024. godini, od čega je više od 800 milijardi dolara usmereno direktno u obnovljive tehnologije.

Ova ulaganja su koncentrisana pre svega u solarnu energiju i energiju vetra, ali i u mrežnu infrastrukturu i skladištenje energije. Ipak, rast ulaganja mora biti ubrzan kako bi se dostigli ambiciozni ciljevi do 2030. godine.

Novi ciljevi

Prema Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (INEKP), Srbija ima ambiciozne ciljeve: do 2030. godine obezbediti da 33,6% ukupne potrošnje energije dolazi iz obnovljivih izvora, da 45% električne energije bude generisano iz OIE, 41% u sektoru grejanja i hlađenja, kao i 3,2% u transportu.

Podaci Eurostata pokazuju da je udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u Srbiji dostigao 25,8% u 2024. godini, što je malo iznad proseka EU.

U Srbiji hidroenergija predstavlja dominantan izvor obnovljive energije, zahvaljujući velikim hidroelektranama, koje generišu značajan deo zelene energije.
Zanimljivo je i da su velike svetske naftne kompanije u okviru svoje energetske tranzicije uveliko započele realizaciju projekata iz oblasti OIE.

Foto: EPA

U tome prednjače kompanije kao što su BP, Aramco, Equinor, koje realizuju projekte u oblasti solarnih elektrana ili vetroparkova. Ni Srbija nije izuzetak.

Tako, na primer, u našoj zemlji kompanija NIS od 2022. godine razvija program izgradnje solarnih elektrana na svojim benzinskim stanicama i drugim objektima kompanije.  Zanimljivo je da je ova kompanija podstakla korišćenje obnovljivih izvora energije i u lokalnim zajednicama u Srbiji putem svog programa "Zajednici zajedno", pa su brojne solarne elektrane postavljene na javnim ustanovama širom zemlje.