Šok ispovest Srpkinje: "Stavljaju lavor ispod sanduka, onda ga vezuju u čvorove" - Posle ovih običaja ne može da dođe sebi (ANKETA)

Jedna Srpkinja podelila je na društvenim mrežama svoje jezivo iskustvo kada je nakon smrti oca morala da ispoštuje brojne starinske običaje.

Kako je i sama navela na svom Redit profilu, najviše su je uznemirila brojna pravila i običaji koji su se neprestano stavljali u prvi plan, ostavljajući joj vrlo malo prostora i vremena da se sa ocem oprosti na način koji je za nju bio iskren i dostojanstven.

- Tata mi je preminuo prošle nedelje i posle tog šoka i varenja informacije da ga više nema, kreće ceo sijaset nekih pravila i običaja koji me je toliko iziritirao i toliko me iritira da ne mogu da žalim čoveka kako treba, samo pizdim od pravila. Prvo što me je zateklo su bila pravila (od pogrebne službe sugerisana), o nekom odvezivanju čvorova i čuda. Onda ga nosimo u selo, viđam snajku kako stavlja lavor sa vodom ispod kovčega - piše ona.

Dodaje i da ju je posebno zatekla, pa čak i zaprepastila, osuda okoline zbog toga što je planirala da do prodavnice ode sa svetlom kapom na glavi.

- Priča mi se o nekoj jednoj večeri ili tri za prvu subotu (šta je koji vrag tri večere i dalje ne znam). Pa ko će da vodi red? Jel se stavlja crni barjak na kuću, ako da, nema TV-a i ikakve muzike 40 dana. Već se priča o nekim neidenjima na proslave sledeće godine. Da ne spominjem što umalo da nastradam što sam htela za do prodavnice da stavim svetlu kapu na glavu, drugu nemam kući (ne živim tu nego sam sa mamom privremeno sad), šta će ljudi da kažu? 

 

 

U svom obraćanju ona je potom upitala da li je pogrešno verovati da niko nema pravo da se meša u način na koji neko tuguje za roditeljem. Takođe otvara pitanje društvene osude onih koji, i nakon gubitka bliske osobe, u nekom trenutku pokažu radost ili učestvuju u svakodnevnim aktivnostima.

- Jesam li ja retardirana što mislim da niko ne treba da se meša u to na koji način ja žalim svog oca? Jeste li imali situacije da vidite osobu kojoj je neko relativno skoro preminuo da se u nečemu veseli i pomislili - vidi je, a onomad joj umro blizak neko… Iskreno ne znam zašto ljudi "zahtevaju" od ožalošćenih da budu apsolutno i nepobitno ucviljeni godinu dana da bi dokazali da za nekim pate, uopšte ne vidim čemu to. Ne znam što me uopšte ovo zanima, ali me zanima u ovom momentu - zaključuje ona.

Nakon njene izjave usledila je lavina komentara, u kojima su se mnogi korisnici poistovetili sa njenim osećanjima i pružili joj podršku, dok su drugi iznosili svoja lična iskustva i viđenja običaja vezanih za žalost.

Nas zanima šta vi mislite, da li i vas ponekad nerviraju običaji nakon smrti bliske osobe?

VIDEO BONUS