Srbi, moramo to još bolje: U 2025. godini porastao ovaj broj

U Srbiji su tokom 2025. urađene 102 transplantacije organa, što je veliki napredak u odnosu na ranije godine.

Svest građana o doniranju organa raste, kažu stručnjaci, pa ćemo kroz nekoliko godina imati najbolji transplantacioni sistem u ovom delu Evrope. Situacija je sve bolja, ističe Mladen Todić iz Udruženja transplantiranih pacijenata.

- Tokom 2024. urađeno je svega 30 transplantacija, što znači da ove godine imamo 72 operacije više nego tada. To je više nego dobro i daje nadu ljudima koji su na listi čekanja, a kojih ima oko 1.700 za presađivanje bubrega, srca, jetre i rožnjače, da će dobiti šansu za novi život. Takođe, sve je veći broj saglasnosti koje dobijamo od porodica nakon moždane smrti njihovog bližnjeg - prošle godine bilo ih je devet, a ove godine je njih 20 sa jednim "da" spasilo brojne živote. Saglasnost nije dalo 15 porodica - upućuje naš sagovornik.

Foto: Privatna arhiva

Todić kaže da su zdravstveni radnici apsolutno uvek na raspolaganju, kad god se pojavi potencijalni donor.

- Transplantacije su rađene i na Novu godinu i na Božić, i na sve velike praznike. Uopšte nije bitno koji je dan, svaka prilika se iskorišćava kada postoji potencijalni donor i saglasnost porodice - jasan je on.

Anesteziolog dr Saša Knežević, koordinator tima za transplantaciju UKCS, kaže da ćemo ovim tempom za pet do 10 godina imati jedan od najboljih transplantacionih sistema u Jugoistočnoj Evropi.

- Klinički centar Srbije je lider u regionu u obavljanju transplantacija i jedan je od najvećih transplantacionih centara u Evropi, dok je KC Vojvodine na drugom mestu. Naša ustanova je jedina u zemlji radila za vreme pandemije kovida - kaže doktor za Informer.

Kategorija	2024. godina	2025. godina
Broj donora	9	20
Ukupan broj transplantacija	30	102
Presađeno bubrega	17	34
Presađeno srca	7	17
Presađeno jetre	6	12
Presađeno rožnjača	14	39

 

Kako bi statistika bila još bolja, ističe Knežević, moramo da jačamo poverenje društva.

- Važno je znati da je nekoliko desetina puta veća šansa da vam organ zatreba nego da budete potencijalni donor. Uslov je da pacijent koji donira bude najbolje lečen. Može biti starosti do 65 godina, izuzetno i više ako su im organi zaista dobro očuvani, zato se insistira na izvanrednom lečenju. Jedan donor može spasiti osam i više života - upućuje anesteziolog.

Foto: Shuterstock

Ljudi shvataju

Da sve više ljudi razume koliko je doniranje organa važno i plemenito, potvrđuje i podatak da je broj saglasnosti porodica sve veći, ističe dr Knežević.

- Broj je na evropskom nivou, a u nekim slučajevima čak i iznad. Za oko 50, pa i 60 odsto kandidata koji su mogli biti potencijalni donori dobili smo saglasnost porodice. Međutim, moram naglasiti i da ima onih koji jasno iskazuju želju da se organi doniraju, a to nije moguće - kaže stručnjak i dodaje:

- Imali smo baš slučaj da je jedna baka umrla od karcinoma, porodica je zvala, insistirala da njeni organi budu donirani, ali to jednostavno nije bilo moguće. Ukoliko pacijenti imaju rak ili neke hronične bolesti koje bi mogle ugroziti ceo organski sistem poput povišenog krvnog pritiska i dijabetesa, nikako ne mogu biti potencijalni donori, njihovi organi nisu iskoristivi - objašnjava doktor.

Za kraj, Knežević poručuje da je svest ljudi ključna. Nije problem u kadru, opremi ni finansijama, jer Srbija to ima, kaže dr Knežević.

- Sve uslove imamo, ali mi ne možemo bez građana i njihove dobre volje. Naš cilj je uvek da izlečimo pacijenta, ali kada ne možemo da pomognemo i jedan život je pred gašenjem, ako možemo, uvek treba da pokušamo da spasemo drugi, kojem je to poslednja nada. Svako od nas se može naći u takvoj situaciji i, kako je rekao Patrijarh Pavle, 'Sve prolazi, samo obraz i dobra dela ostaju'. Učinite dobro i dobrim će se vratiti - zaključuje naš sagovornik.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.