Ništa im nije sveto - 9 jezivih laži poljoprivrednika u blokadi

Pad cena mleka nije nastao u Srbiji, već je deo širih evropskih tržišnih kretanja, pa svi proizvođači u regionu osećaju pritisak konkurencije i viškova, što jasno pokazuje da Srbija ne može biti izuzeta od globalnih tržišnih pravila.

Uprkos tome, zgubidani - poljoprivrednici koji blokiraju puteve i kojima je cilj da sruše državu i izazovu paniku, ovih dana su izneli niz neistina na račun poljoprivrednog sistema, uvoza mleka, cene otkupa, situacije u EU...

Proteste su 12. februara započeli proizvođači mleka, a njima su se priključili i stočari i proizvođači povrća. Kako navode, zahtevaju hitnu kontrolu uvoza mleka i uvođenje prelevmana, obustavu uvoza mleka, mesa, voća i povrća, žitarica i svih vrsta hrane koje se proizvode u Srbiji, kao i garantovan otkup od domaćih proizvođača. 

Da stvar bude još bizarnija nekolicina poljoprivrednika koja protestuje protiv države, na svojoj blokadi naoružala se gajbom piva, što jasno pokazuju fotografije do kojih je došao Informer, pa se postavlja pitanje jel to njihova borba ili alkoholijada?!

Neistinite tvrdnje blokadera

 

▶️Sektor je u kolapsu i sistem je pred slomom

Pad domaće potrošnje dodatno je pojačan negativnom kampanjom u kojoj se plasiraju netačne tvrdnje da se na tržištu prodaju proizvodi sumnjivog kvaliteta i da se mleko pravi od mleka u prahu.

👉Uprkos ovim pritiscima, sistem funkcioniše i država sprovodi snažan paket mera podrške stočarstvu upravo da bi se ublažili tržišni poremećaji: 19 dinara premije po litru mleka, 55.000 dinara po kvalitetnoj priplodnoj kravi i 100.000 dinara za junice prvotelke uz davanja po hektaru, ostale podsticaje i povraćaj od 50% do 70 % na investicije, čini paket subvencija koje Srbija daje za stočarstvo verovatno najvećim na svetu.

Foto: Shutterstock

👉Da sektor nije pred kolapsom pokazuju i proizvodni rezultati: u decembru 2025. godine prerađeno je 13% više mleka iz domaće proizvodnje nego u decembru 2023. godine, odnosno proizvodnju veću za 8.500 tona mleka u 1 mesecu.

▶️Otkup se masovno otkazuje i mleko nema gde da se preda

 Otkupni sistem u Srbiji funkcioniše i mlekare redovno preuzimaju mleko. Postoje sporadični slučajevi otkazivanja otkupa, ali te količine su neznatne u odnosu na ukupan volumen mleka koji se u Srbiji dnevno otkupljuje. Ne postoji sistemski prekid otkupa na nivou države.

👉U mnogim slučajevima mlekare i proizvođači su se dogovorili da zajedno podnesu deo tržišnog pritiska kroz dogovorno smanjenje količina mleka, kako bi se izbeglo naglo otkazivanje. 

👉Država nastoji da obezbedi otkup za svaku litru mleka. Istovremeno, apeluje se na najmanja gazdinstva, koja su najosetljivija na tržišne poremećaje, da deo proizvodnje usmere u finalne proizvode poput sira ili kajmaka, gde je dodata vrednost veća i prihod stabilniji. 

▶️Od 2012. godine izgubljeno je više od polovine mlečnih krava i stočni fond je praktično prepolovljen

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da trenutno u Srbiji ima oko 355.000 muznih krava, uz ukupan fond od oko 725.000 grla goveda.

Pad postoji, ali nije reč o prepolovljavanju fonda krava. Predstavljanje tog pada kao gubitka „više od polovine“ predstavlja pojednostavljenje i dramatizaciju. 

Foto: D.K.

👉Ono što se često prećutkuje jeste da istovremeno raste produktivnost. Današnje krave daju znatno više mleka nego ranije. Nekada je prosek bio oko 10 litara dnevno, danas je najmanje duplo veći, a vrhunska grla daju i preko 50 litara dnevno. To je isti trend koji postoji u svim razvijenim zemljama.

👉Mlekare u Srbiji su 2015. godine preradile 828 hiljada tona mleka, a 2025. godine 873 hiljada tona. 

▶️Otkupna cena mleka pala sa 85 na 25 dinara po litru

👉25 dinara nije prosečna cena na nivou Srbije već su to retki sporadični slučajevi, najčešće u najzabačenijim delovima Srbije i kod proizvođača koji imaju 1 ili 2 krave.

👉Cena od 85 dinara nikada nije bila prosečna cena u Srbiji. To je bila cena koja je postignuta u jednom kratkom periodu kada smo imali manjak mleka u Srbiji 2022. godine i što je još važnije to je cena koju je dobijao samo mali procenat proizvođača najvišeg kvaliteta koji su isporučivali velike količine mleka. 

Foto: Shuterstock

Te 2022. godine, prosečna cena mleka iznosila je oko 47 dinara po litru (RZS), dok je prosečna otkupna cena u januaru 2026. godine iznosila oko 51 dinar, a proizvođači sa najboljim kvalitetom mleka dobijali su oko 60 dinara za litar. 
Cena mleka se formira na tržištu, nju ne formira država, već mlekare koje imaju svoje cenovnike.  

👉Cena litra mleka nije samo otkupna cena. Premija za mleko 2022. godine iznosila je 10 dinara po litru, danas je 19 dinara. Podsticaj po kravi je povećan sa 25.000 na 55.000 dinara. Uveden je i novi podsticaj od 100.000 dinara za junice prvotelke, koji 2022. nije postojao. 

▶️Uvođenje prelevmana momentalno zaustavlja uvoz i rešava problem

Prelevman je instrument trgovinske politike koji može ublažiti pritisak uvoza kroz uvođenje dodatnih dadžbina, ali on nije zabrana uvoza i ne deluje retroaktivno. 

👉Prelevman ne rešava ključne izazove u proizvodnji: cenu stočne hrane, sušne godine, troškove energenata i produktivnost. On može biti deo šireg paketa mera, ali nije sam po sebi rešenje.
U ovom trenutku Srbija nema povećan uvoz mleka i mlečnih proizvoda - uvoz je smanjen.

👉Dodatni pritisak na sektor mlekarstva dolazi i kroz nemogućnost izvoza na regionalna tržišta usled uvoza jeftini evropski mlečni proizvoda, pre svega polutvrdih sirevi, koji su preplavili tržišta regiona.

Foto: Tanjug

👉Da bi prerađivači ostali konkurentni na tim tržištima, cene gotovih proizvoda moraju da prate regionalne uslove. To je tržišna realnost sa kojom se suočava cela industrija, ne samo Srbija.

▶️Sušenje mleka i navodi da će velike količine mleka u prahu biti bačene i da je državni novac izgubljen

Sušenje mleka je standardna industrijska mera koja se primenjuje u uslovima viška sirovog mleka i koristi se u mnogim zemljama. Mleko u prahu ima znatno duži rok skladištenja od svežeg mleka i upravo služi kao mehanizam stabilizacije tržišta u periodima viška proizvodnje.

👉Trenutno kod domaćih mlekara postoje određene količine mleka u prahu na zalihama koje su zbog cene koštanja proizvodnje skuplje od mleka u prahu iz uvoza, ali nema zvanično potvrđenih podataka niti indicija da će te količine biti uništene.

▶️Uvoze se velike količine mleka u prahu i od njega pravi mleko i mlečni proizvodi

👉Mleko u prahu uvozi se isključivo za potrebe konditorske industrije, čiji se proizvodi u 90% slučajeva izvoze. Kupuju u EU zato što je uvek tamo jeftinije u odnosu na domaće, koje i nema uvek na raspolaganju u dovoljnim količinama.

👉U prethodnom periodu MPŠV je izvršilo službene kontrole u 79 mlekara i utvrđeno je da se konzumno mleko ne pravi od mleka u prahu već da se mleko u prahu koristi za korekciju određenih parametara u proizvodnji fermentisanih mlečni proizvoda. U proseku zastupljenost upotrebljenog mleka u prahu u odnosu na šaržu proizvoda od oko 80000kg je 0,3% (ulgavnom za poboljšanje proteina kod jogurta).

Foto: Shutterstock

👉Proizvodnja tečnog mleka od mleka u prahu jeste tehnološki izvodljiva, ali ekonomski nije opravdana. Rekonstituisanje zahteva dodatnu energiju, rad, opremu i postupke (rastvaranje, homogenizacija, pasterizacija), dok cena mleka u prahu, transporta, skladištenja i prerade značajno podiže ukupne troškove u odnosu na upotrebu svežeg sirovog mleka.

▶️Uvoz isključivi uzrok problema

Na tržište utiče više faktora: kretanja cena u Evropskoj uniji, rast troškova stočne hrane, posledice sušnih godina i unutrašnja struktura proizvodnje.

👉Podaci pokazuju da je uvoz u padu. Srbija je 2022. godine uvezla 89 hiljada tona mlečnih proizvoda, 2023. godine 63 hiljade, 2024. godine 58 hiljada, a 2025. godine oko 45 hiljada tona. To je kontinuirano smanjenje.

👉U  2025. godini mlekare koje posluju u Srbiji nisu uvezle nijednu cisternu sirovog mleka za preradu. Domaća prerada se oslanja na domaću proizvodnju.

▶️Otkupna cena mleka niža od cene bananice ili flaširane vode

Foto: Shuterstock

👉Otkupna cena mleka je cena sirovine na farmi, dok su bananica i voda finalni proizvodi sa dodatom vrednošću — prerada, ambalaža, transport, trgovačka marža i PDV.

👉Cena od 20–25 dinara jeste problem za proizvođače koji je imaju, ali ona nije dominantna cena u Srbiji već izolovan slučaj, najčešće kod malih gazdinstava u udaljenim područjima.

Istovremeno, država značajno kompenzuje tržišni pritisak direktnim podsticajima za koje još niko nije demantovao da su najveći u EU, a verovatno i u svetu.