Dragana umalo pregazio traktor: Prošao mu pored glave, hitno se "evakuisao", a onda... (FOTO)

Moje poslednje jutro u Iraku počelo je prilično neslavno. Umesto alarma, budi me duboko, iritantno brundanje. Zvuk odlazi, pa se vraća, uporan i sve bliži. Trljam oči, provirujem iz šatora i imam šta da vidim - pored same moje glave prolazi traktor, vredno preoravajući livadu na kojoj sam zanoćio.

Ovako za Informer priča Dragan Šibalić (46) iz Kraljeva, ekstremni sportista, avanturista i pustolov na biciklu iza kojeg je više od 50.000 pređenih kilometara i na desetine popetih vrhova širom sveta.

On, kako ističe, nije imao mnogo izbora, osim da se hitno "evakuiše".

- Nisam imao izbora: ili hitno pakovanje, ili ću postati deo iračke poljoprivredne statistike. Srećom, tu se našao jedan meštanin koji mi je pomogao da se "evakuišem" pre nego što me brazda proguta - priča Dragan i dodaje:

- Dan je, za razliku od buđenja, bio savršen. Sunce, dobar asfalt i blage uzbrdice koje su mi samo pomagale da uđem u ritam. Dok sam topio poslednje iračke kilometre, primetio sam neobičnu tišinu. Nema više one prepoznatljive graje, niko me ne zaustavlja, niko ne zapitkuje. Tek po koja sirena u znak pozdrava. Oko mene niču nove, moderne zgrade koje kao da su pale s druge planete na ova brda - lepe, ali potpuno tuđe ovom ambijentu.

 

 

Drama na prelazu Ibrahim Kalil

Kako kaže, na granični prelaz Ibrahim Kalil stiže tek nakon 65 pređenih kilometara, i sve je proteklo u najboljem redu dok nije došlo do susreta sa policajcem.

- ​U gradu Zako pravim poslednju iračku gozbu. Pokušavam da potrošim preostale dinare na picu i sitnice, ali iračka gostoprimljivost se oseti čak i u cenama – prosto ih je teško potrošiti.
​Na granični prelaz Ibrahim Kalil stižem nakon 65 pređenih kilometara. Sve je išlo glatko dok me jedan policajac nije "zacementirao" pitanjem o nekakvom carinskom papiru. Ne pušta. Gledamo se, on traži papir koji nemam, ja mu objašnjavam da sam samo biciklista. Kad sam shvatio da priča ne pomaže, primenio sam staru putničku taktiku: seo sam na pločnik i rešio da se ne pomeram. Pet minuta moje tišine bilo je jače od njegove nervoze – ljutito mi je mahnuo da prođem - priča Dragan.

Foto: Dragan Šibalić/facebook

Iako se činilo je uspeo da izbegne neprijatan susret, Dragana već na sledećem punktu stiže isti scenario.

- ​Ipak, igra mačke i miša se nastavila. Na sledećem punktu opet ista priča – "Papir!". Vraćaju me nazad do zgrade gde mi je udaren pečat. Ispostavilo se, naravno, da je policajac bio "sveže pečen" pa nije znao da taj papir važi samo za motore i automobile. Bicikl je ovde i dalje egzotika koju sistem ne prepoznaje - priča on.

Foto: Dragan Šibalić/facebook

Preko Habura do pete zemlje na dva točka

Nakon što je prešao most preko reke Habur i pokušao da prođe bez kontrole stvari, dva carinika ipak su ga zaustavila, ali je on nakon toga, napokon bio slobodan.

- ​Prelazim most preko reke Habur. Iza mene Irak, ispred mene Turska. Dok automobili stoje u beskrajnoj koloni, ja na dva točka prolazim pored njih preko reda gledajući njihove zavisne poglede. Formalnosti oko provere pasoša brzo završavam Malo je falilo da proletim bez kontrole stvari, pa su dvojica carinika morala zadihano da trče za mnom: "Stani, vraćaj se na pregled!" Kolega koji me je dočekao samo je ovlaš pogledao jednu torbu, više reda radi, i konačno – bio sam slobodan - objašnjava on i dodaje:

- ​Tako su točkovi mog bicikla zvanično upisali i petu zemlju na ovom putovanju.
​Odmah na granici menjam poslednjih 20.000 iračkih dinara kod jednog vozača autobusa za 500 lira. Pada obavezno slikanje ispred table "Türkiye", a zatim nastavak vožnje kroz nova, nepregledna prostranstva sa planinama koje se bele u daljini. ​Dan završavam pored jednog ograđenog imanja. Postavljam šator, a za divno čudo, moja iračka kartica i dalje prkosi granicama i hvata signal. Do Džizrea imam još 40 kilometara. Večeras spavam miran, daleko od traktora i carinskih papira.

Foto: Dragan Šibalić/facebook

Koja je njegova sledeća stanica?

Kako kaže Dragam, sada je u Turskoj, a nakon nje planira da nastavi putovanje do nekoliko zaniljivih destinacija.

- Sad sam u Turskoj, vozili malo ovuda, pa posle Gruzija i Rusija do Volgograda...A odatle prema Pamiru... - kaže Dragan.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.