Svi detalji plana "Srbija 2030": Od fabrike dronova, preko izgradnje puteva do ulaganja u poljoprivredu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio je danas u Palati Srbija nacionalnu strategiju "Srbija 2030".

Kako je sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkrio plan "Srbija 2030" podeljen je u 10 tačaka, a svaka je od velikog značaja za budući razvoj naše zemlje. 

Kako je istakao predsednik, narednih godina kao narod moramo da probudimo svoju svest i da stavljamo decu ispred svih i svega, kako bismo povećali natalitet svoje zemlje.

- Pronatalna politika je danas najveći problem. I to ne zato što ne dajemo novac. Svuda gde imamo najviše novca tu imamo najmanje dece. Naše plate na Vračaru i Starom gradu bile su 1700 evra prosečno. Više nego u Hrvatskoj i Sloveniji. Tu imamo najmanje dece. Dakle nije problem u ekonomiji, već u našoj svesti. Moramo decu staviti ispred kućnih ljubimaca, a ne obrnuto - naglasio je predsednik.

Društvo

Evo koliko država ulaže u zdravstvo: Ove bolnice će se prve srediti

Danas se na predstavljanju nacionalne strategije "Srbija 2030" u Palati Srbije govorilo i o ulaganju u zdravstveni sistem.

07.03.2026

12:31

Društvo

Ovoliko će iznositi prosečna plata 2030. godine - a evo šta će biti sa penzijama

Danas se na predstavljanju nacionalne strategije "Srbija 2030" u Palati Srbije govorilo i o platama i penzijama, kao drugim ekonomskim aspektima važnim za našu zemlju.

07.03.2026

11:59

Foto: Foto: Peđa Milosavljević

Evropski put Srbije

Druga tačka su pitanja evropskog puta Srbije, vojske i politike, i istakao je da će Srbija čuvati svoju poziciju vojne neutralnosti.

- Nismo je menjali pod velikim pritistima, i nećemo je menjati ni narednih 10 godina. Moramo da snažimo našu armiju, ona mora da sarađuje sa svima - istakao je Vučić.

U narednim godinama Srbija će nastojati da  izdvaja mnogo više od 2 odsto ukupnog BDP za vojsku i policiju, prema planu "Srbija 2030".

- To samo onaj što veoma uspešno, mudro i pametno čita budžete, što nije često iskustvo sa političarima. To često dođe i na pet, šest odsto BDP. Mi samo u poslednjih tri meseca sa nečim što ćemo potpisati za sedam dana, to je više od 6 milijardi za naoružanje i opremu. Deo smo pokazali na paradi, ali nastavićemo dalje da podižemo i domaću proizvodnju - naglasio je Vučić.

Foto: Foto: Peđa Milosavljević

Prva fabrika dronova u Srbiji

Prilikom predstavljanja ovog detaljnog plana, predsednik Vučić otkrio je da se očekuje i otvaranje prve fabrike dronova u Srbiji.

- Najozbiljnija svetska produkcija. Radili smo mi sklapanja manjih dronova, ali ono što ćemo sada da radimo je mnogo ozbiljnije, i od kraja aprila ćemo imati punu proizvodnju u Srbiji, zajedno sa jednim inostranim partnerom - dodao je on.

Plate i penzije

Tačka tri su životni standard, plate i penzije, rekao je predsednik.

- Prosečna plata 2012. godine je bila 360 evra, 2025. godine 1057 evra, a 2030. godine će biti 1700 evra! Na nivou Beograda će to biti mnogo više. To su dramatične i neverovatne promene u samo 20 godina. Što se tiče prosečnih penzija, 2030. godine očekujemo 750 evra - rekao je predsednik.

Zdravstvo: Kraj listama čekanja

Četvrta tačka obraćanja je zdravstvo, i predsednik kaže da danas trošimo oko 5 milijardi evra na zdravstveni sistem.

- Gotovo nijedna zemlja u EU ne troši toliko novca, proporcionalno svojoj snazi. I sve što smo radili bilo je uglavnom pogrešno u prethodnom periodu. Naviknuti da je to nešto što nam pripada, da je to nešto što ne moramo da platimo, a volimo da platimo u inostranstvu. U inostranstvu nam je da platimo hotel 120 evra sitnica, a u Srbiji je to mnogo skupo. Tako je i sa zdravstvom. Šalio sam se sa Dačićem, pričao sam sa njim. I da kažem u dobrom je stanju, izaći je sledeće nedelje iz bolnice. 5 godina njegove plate ne bi moglo da plati njegov poravak u bolnici! Darko tebe 20 godina ne bi moglo da plati. Samo da kažem koliko toga činimo za ljude, misleći da to svima pripada. Ovaj naš model je neodrživ - naglasio je on.

Foto: Foto: Peđa Milosavljević

Broj dece koja su se lečila u inostranstvu bio 440, a od 2012 do danas 583 deteta, rekao je on.

- Sredstva za inovativne lekove, u milijardama dinara, ranije nismo ni imali. O tome onda ne mogu da govorim. Valjda nisu ljudi bolovali, pa im nije trebalo. 6,2 milijarde smo uložili 2023. godine, i to će rasti u budućnosti. Broj dece koju lečimo od retkih bolesti raste svake godine, i nastaviće da raste. Da kažem, 5 milijardi ulažemo u zdravstvo, i neko pokvareno kaže da lečimo decu SMS-om. To je laž, u najrazvijenijim zemljama, od Amerike do Danske, se mnogo više dece leči porukama. A tamo za zubara plaćate 2000 dolara, a kod nas to uradite besplatno. Samo hoću da to ljudi znaju, i da budemo načisto - naglasio je predsednik.

Kaže i da je ključno da se ukinu liste čekanja, i da ljudi više ne smeju da čekaju da im se izvrši operacija katarakte ili kolena, na primer.

- A takođe molim građane Srbije, kada ih pozovemo na operaciju, da ne kažu da su tada na selu, imaju svinjokolj, ili im dolazi slava. Pa molim sve ljude da toliko poštovanja pokažu prema našem zdravstvenom sistemu - naglasio je predsednik.

Roditelji - negovatelji će dobijati 65.000 dinara mesečno, otkrio je predsednik Vučić.

- Iako znamo da će biti brojnih i ogromnih zloupotreba, ali zbog onih divnih ljudi koji se bore za svoju decu, a ne mogu da rade ništa drugo, zato prihvatamo ovo. Dakle, to pravo može da ostvari jedan roditelj deteta u teškom zdravstenom stanju, koji živi sa detetom i nije stalno zaposlen. Taj roditelj dobijaće mesečnu naknadu od 65.000 dinara, plus uplatu doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje, kako bi se obezbedio puni radni staž. To znači dakle da država izdvaja 100.000 dinara po osobi mesečno. Na državi je da preko raznih komisijskih sistema pokuša da dođe do toga da ne bude zloupotreba - rekao je on i pozdravljen aplauzom.

Foto: Foto: Peđa Milosavljević

Obrazovanje

Govoreći o 5. tački, obrazovanju, predsednik je rekao da je napravljen ogroman pomak kroz program dualnog obrazovanja, ali onda je došlo zbog straha zbog raznih kritičara.

- Ali ako nam se sve svodi na skraćivanje časova i građenje škola, to već radimo, i radićemo i dalje. Ja o kurikulumu reč nisam dobio o ovom programu. Ovaj program mora biti živ i interaktivan, i primajte primedbe od svih pametnih ljudi. Ukupno ćemo potrošiti na 75 projekata 220 miliona evra - rekao je on, i nabrojao mesta u kojima će biti izgrađene ili renovirane škole.

Veštačka inteligencija

Vučić je naglasio da veštačka inteligencija postaje faktor proizvodnje, i da to zavisi od energije i računarskih kapaciteta.

- Proizvodnja više neće zavisiti od rada, već će ekonomije moći da rastu iako će ukupan obim rada da opada. Očekuje se povećanje produktivnosti od čak 700 odsto, zahvaljujući AI. To će naravno dovoditi i do otpuštanja ljudi. Slabiće i javne finansije, pošto će poreski sistemi da slabe. Dalje, data centri će trošiti dosta vode, LNG-a, za hlađenje. Očekuje se da će veštačka inteligencija pokrenuti jednu od najvećih preraspodela kapitala u ljudskoj istoriji. Ona je toliko značajna da će svi koji nisu dovoljno spremni imati velikih problema da održe korak. Svega mali broj zemalja, 15 odsto, uspeće da napreduje, i to su zemlje, a nadam se da će među njima biti Srbija, koje će integrisati AI u obrazovanje, zdravstvo, javnu upravu... - naglasio je on.

Energetika

Sedma tačka je energetika, kako je istakao predsednik - jedna od najvažnijih tema.

- Hoću da kažem ono što je važno. Uložićemo najmanje 14.4 milijarde evra u energetiku. To smo opredelili i odredili kako i na šta se troši. U proizvodnju ćemo uložiti 6 milijardi evra, obezbedićemo dodatnih 1 gigavat proizvodnje iz gasa. Podsticaćemo i privatnu inicijativu. To može, ali ne može berzanska cena. Ne može da se zarađuje na državi, nego se dogovaraš sa državom koliko će biti niže od berzanske cene - rekao je predsednik.

Foto: Foto: Peđa Milosavljević

Putevi, železnica, aerodromi i metro

Osma tačka programa su putevi, železnica i metro. Predsednik kaže da se u Srbiji u ovom trenutku radi na 380 kilometara auto-puteva. 

 - Predviđamo da uradimo još 578 kilometara auto-puteva do 2035. godine. Sve ukupno, proporcionalno veličini naše zemlje bismo oborili time sve rekorde u svetu - rekao je on.

Dodao je da je plan da se uradi 1219 kilometara železnica, i da nas politika ne sme zaustavljati u izgradnji važne infrastrukture, a potom je predstavio šta je trenutno u izgradnji.

Javno komunalna infrastruktura

Deveta tačka je javno komunalna infrastruktura, i istakao je da je sve građeno 70-ih godina, i da imamo 90.000 azbestnih cevi koje moramo da menjamo.

- Mi negde imamo gubitke od 70 odsto zbog mreže! Mi ćemo morati da izgradimo 30.000 kilometara vodovodne infrastukture. Izračunajte koliko ima od Subotice do Vranja, pa puta 60! Da ne govorim o fabrikama za prečišćavanje vode. Evo jedan podatak, da biste bili dovoljno šokirani. 41 naselje u Šapcu nema vodu! Samo u Šapcu 41 naselje nema vodu. Imaju ljude svoje bunare, ali nisu prikopčani na sistem. A to je životni standar i kvalitet života, kao i kanalizacija. Nama je 690 kilometara cevi potrebno samo za kanalizaciju u Kragujevcu - kazao je predsednik.

Poljoprivreda

Deseta tačka je poljoprivreda, i Vučić ističe da je tu najmanje zadovoljan.

- Ne zato što se neko buni i podleže grupama za pritisak, nego uvek kada nema radova će se buniti. Ono što me brine je što nema jasne strategije i vizije za upotrebu AI, pošto mi sada trošimo više novca nego ranije, a i dalje imamo iste probleme. Ništa nismo rešili za navodnjavanje. To je sramota koliko malo navodnjavamo. Moraju da se daju najjeftiniji krediti za to. Onaj ko hoće, hoće, ko neće ne mora - rekao je on.

Ministar finansija Siniša Mali o BDP-u i Ekspu 2027

Ministar finansija Siniša Mali otkrio je da ćemo prvi put u istoriji pređemo 133 milijardi evra BDP, i da će to promeniti sliku Srbije.

- Sada smo prešli 13.500 BDP po glavi stanovnika, a do 2030. godine hoćemo da pređemo nivo od 20.000 evra po glavi stanovnika. Zato investiramo, i mi ćemo se predsedniče potruditi da obezbedimo finansiranje za sve ove projekte. Stopa nezaposlenosti je sa 25 odsto pala na 8,7 odsto. Važno je, i to me je zamolio predsednik da napomenem, a to je da zadržimo makroekonomsku stabilnost. Bez stabilnosti nema ni rasta. Pogledajte, udeo našeg javnog duga u BDP 43 odsto, u Evropi je prosek 88,5 odsto! Molim sve u Vladi da vode računa o svakom dinaru - rekao je ministar Mali. 

Foto: Foto: Tanjug/Rade Prelić

Kaže i da ne može da zanemari da smo naredne godine domaćin najvećeg događaja u našoj zemlji ikada - Ekspo 2027. godine.

- Imamo 137 zemalja koje su potvrdile učešće, i pogledajte sledeći slajd. To govorim zato što nam je Ekspo takođe izvor rasta, kao što su to i ulaganja u infrastrukturu i energetiku. Tu dnevno radi čak 4.000 radnika dnevno, 500 mašina. Ekspo je deo programa Srbija 2027, da podsetim. Dve poruke, i jedna molba. Prva poruka je da je ovo najambiciozniji projekat ikada, usmeren ka rastu naše ekonomije, bez toga nema opšteg rasta. Druga poruka je da moramo sačuvati stabilnost, dakle odgovornost prema građanima Srbije, da vodimo računa o svakom dinaru. I molba za kraj, mi rastemo kao ekonomija, moramo da imamo i strane kompanije, i strane radnike. Moja molba vama u ministarstvima je da zapošljavate domaću radnu snagu i preduzeća, tako doprinosimo rastu srpskog BDP - rekao je Mali.

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.