Bol u kostima, umor i anemija? Lekari upozoravaju da to može biti znak ozbiljne bolesti

Multipli mijelom je drugi po učestalosti hematološki malignitet, a prema podacima Instituta za javno zdravlje "Batut", u Srbiji oko 520 ljudi godišnje dobije dijagnozu ove teške bolesti

Oko 43 odsto novoobolelih je mlađe od 65 godina, što predstavlja potencijalno radno aktivno stanovništvo, rečeno je na sastanku aktiva za multipli mijelom Srpskog lekarskog društva (SLD) i Udruženja pacijenata.

Ove godine skretanje pažnje na ozbiljno oboljenje i važnost adekvatnog lečenja od dijagnostikovanja bolesti održava se pod sloganom  "Prvi korak koji pravi razliku - važnost prve linije lečenja".

Snežana Doder, predsednica Udruženja obolelih od multiplog mijeloma Srbije, istakla je da je glavni cilj Udruženja unapređenje lečenja pacijenata u Srbiji, kao i podrška obolelima i njihovim porodicama. Fokus je i na edukaciji pacijenata, kao i na psihološkoj podršci koju Udruženje pruža. 

- U mesecu posvećenom multiplom mijelomu želimo da ukažemo na značaj ranog otkrivanja bolesti i dostupnosti odgovarajuće, savremene terapije u svim fazama bolesti. Upravo takav pristup omogućava postizanje dužih i kvalitetnijih remisija, ali i očuvanje svakodnevnog funkcionisanja i dostojanstvenog života naših pacijenata i njihovih porodica. Zahvaljujući razumevanju države, od 2024. godine dostupna je savremena terapija u recidivu bolesti, cime je znacajno unapredeno lecenje bolesnika sa multiplim mijelomom, ali strucnjaci isticu da je neophodna i najefikasnija terapija i kod novodijagnostikovanih bolesnika - naglasila je Doder.

Foto: Informer

Prof. dr Jelena Bila, predsedavajuća Aktiva za multipli mijelom Srpskog lekarskog društva kaže da savremeni pristup podrazumeva primenu najefikasnije terapije u prvoj liniji lečenja.

- Na taj način postižu najbolji rezultati u smislu duboke i dugotrajne remisije, gde je krajnji cilj postizanje dobro kontrolisanog hronicnog stanja i kvalitetan životni vek jednak prosecnoj dužini života opšte ljudske populacije. Nastanak multiplog mijeloma se ne može prevenirati, ali se može spreciti nastanak komplikacija koje dovode i do invaliditeta - objašnjava prof. dr Jelena Bila i dodaje:

- Potrebne su nam savremene terapijske opcije, kao što su monoklonska antitela, za novodijagnostikovani multipli mijelom, kako bi se našim bolesnicima omogucilo optimalno lecenje, sa postizanjem duboke i dugotrajne remisije, sa mogucnošcu funkcionalnog izlecenja i znacajnog produženja života.

Prof. dr Predrag Đurđević, načelnik Klinike za hematologiju Univerzitetskog klinickog centra Kragujevac, ističe da je ključno otkriti bolest na vreme i krenuti sa adekvatnim lecenjem. U ranom prepoznavanju najvažniju ulogu imaju izabrani lekari u domovima zdravlja.

- Preporučuje se da se jednom do dva puta godišnje urade laboratorijske analize krvi. U slučaju da rezultati pokazuju izraženu anemiju, povišene vrednosti ukupnih proteina, visoku sedimentaciju kao i nalaze oslabljene bubrežne funkcije, a pacijent se žali na zamor, malaksalost, bol u kostima, učestale infekcije, izabrani lekar treba da posumnja da se radi o multiplom mijelomu i da uputi bolesnika hematologu na dalje analize i preglede - naglašava prof. dr Đurdević.

Foto: Shutterstock

Multipli mijelom ima težu kliničku sliku od ostalih hematoloških maligniteta i cesto se javljaju ozbiljne komplikacije i invaliditet. To je maligno oboljenje koštane srži koje karakteriše nekontrolisano umnožavanje plazmocita - belih krvnih zrnaca u koštanoj srži cija je normalna funkcija da luce antitela, tzv. imunoglobuline, i štite organizam od virusnih infekcija i nastanka tumora.

- Umesto toga, u multiplom mijelomu se, uz nekontrolisano umnožavanje malignih plazmocita, stvaraju velike količine nefunkcionalnih imunoglobulina koje dovode do kliničkih manifestacija kao što su anemija, oštecenje bubrežne funkcije, infekcije, kao i oštećenja kostiju praćena spontanim prelomima i hronicnim bolom - objašnjava prof. dr Olivera Markovic, načelnica Kliničkog odeljenja za hematologiju i onkologiju KBC "Zvezdara".

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.