Tajne ivanjdanske noći koje lede krv u žilama: Od provlačenja dece kroz biljne prstenove do mračnih vlaških rituala za umrle bez sveće!

Pravoslavni vernici i poštovaoci narodne tradicije večeras obeležavaju ivanjdansko veče, praznik koji u srpskom folkloru predstavlja vrhunac letnjeg ciklusa običaja.

Dok teolozi podsećaju na hrišćanski značaj praznika posvećenog Rođenju Svetog Jovana Krstitelja, etnolozi ukazuju na fascinantnu raznolikost i duboke paganske korene rituala koji se uoči ovog dana izvode širom Srbije - od romantičnih ljubavnih proricanja do mračnih obreda posvećenih onostranom svetu.

Etnološka istraživanja pokazuju da se tradicija uoči Ivanjdana oštro deli na svetlu, solarnu magiju centralne Srbije i arhaični kult mrtvih koji se do danas zadržao u istočnim krajevima zemlje.

Zapadna i centralna Srbija: Cvetni venčevi za zdravlje i ljubav

U Šumadiji, Pomoravlju i Mačvi veče protiče u znaku ivanjanskog cveća i paljenja obrednih vatri. Prema rečima stručnjaka, verovanje da sunce uoči Ivanjdana "igra na nebu" pokrenulo je tradiciju branja lekovitog bilja u potpunoj tišini, jer se smatra da noćna rosa pred ovaj praznik biljkama daje dvostruku isceliteljsku moć.

Foto: printscreen RTV

Mlade devojke večeras pletu venčiće koje kače na kapije i ulazna vrata kako bi dom zaštitile od nesreće, dok se u Podrinju ovi venci premazuju stočnim tonom i stavljaju na štale kao štit od uroka. Posebno mesto zauzimaju ljubavna proricanja - obred stavljanja ivanjanskog cveća pod jastuk kako bi se u snu video budući supružnik i dalje je živ u seoskim sredinama.

Homolje: Neobični ritual cvetne materice

U Braničevskom okrugu i Homolju etnolozi beleže jedan od najneobičnijih i najvitalnijih rituala -provlačenje kroz ivanjdanski venac.

Žene iz zajednice pletu masivne cvetne obruče kroz koje se u predvečerje provlače prevashodno deca i bolesni. Ovaj čin predstavlja antropološki fenomen simboličnog ponovnog rođenja iz prirode, gde se svaka telesna i duhovna nečistoća magijski "svlači" i ostavlja u cvetnom krugu.

Foto: printskrin

Istočna Srbija: Priveg i suze za duše utopljenika

Nasuprot slavljenju života i prirode, vlaška sela u Timočkoj Krajini ivanjdansko veče posvećuju najmračnijem segmentu srpskog folklora - kultu predaka. Za tamošnje stanovništvo, ovo je noć kada se granice između sveta živih i mrtvih brišu.

Etnolozi ističu da se umesto vatri radosti, u ovim krajevima pale takozvani privezi – namenske lomače za duše onih koji su preminuli bez sveće u mraku ili su stradali nasilnom smrću. Dok vatra gori, starije žene izvode ritualno plakanje i bajanje (maturije), klečeći na zemlji kako bi prizvale duše preminulih i ponudile im vodu i obredne hlebove. U slučajevima kada je preminula mlada, neoženjena osoba, večeras se sprovode i elementi Crne svadbe, jedinstvenog i potresnog običaja namenjivanja pokojniku kako na onom svetu ne bi ostao sam.

Foto: printscreen RTV

Stručnjaci zaključuju da ivanjdanske tradicije, uprkos modernizaciji, i dalje predstavljaju živu mapu srpskog kulturnog identiteta, u kojoj se hrišćanska dogma i drevni slovenski i starobalkanski rituali prepliću na najekstremnije načine.

BONUS VIDEO