Porno rat u Švedskoj, napad na Ivu Andrića i pune banje turista: Ovako je nekad bilo

Naslovnom stranom je dominirala fotografija generala Abuda, predsednika afričke države Sudan koji je stajao u kabrioletu i mahao okupljenima, a sve se to dešavalo, prema naslovu u Večernjim Novostima, u Zagrebu.

Ovaj general je bio jedan od najomiljenijih afričkih lidera u Jugoslaviji: osim što je prihvatio ideju Tita o osnivanju Pokreta nesvrstanih i pratio je punom snagom, Abud je u Jugoslaviji video uzor države kakvu želi da napravi. Jugosloveni su sa svoje strane umeli da iskoriste takvo oduševljenje pa su za vrlo kratko vreme u Sudanu pokrenuli mnoge poslove, od građevinskih, saobraćajnih, pomorskih… Poseta Abuda Jugoslaviji trajaće čak 11 dana. Nije imao sreće: iako je u Sudanu izveo plodonosne reforme, već 4 godine kasnije biće svrgnut u državnom udaru. Ipak, postavljen temelj je bio toliko jak da su odnosi dve zemlje cvetali i nakon njegove epohe.  

1970.

13. jula 1970. bilo je nekoliko tema na naslovnoj Novosti koje su mogle da zadrže pažnju prosečnog Jugoslovena. Ipak, kao da je naslov „Porno rat u Švedskoj“ a zatim i podnaslov da Švedska uvodi zabranu izvoza i „javnog izlaganja“ porno materijala, kao i da je opadanje interesovanja u matičnoj Švedskoj prisilio tamošnju porno industriju da traži nova tržišta, bacio u zasenak sve ostale naslove tog dana. Naš iznenađeni čitalac je teško pored ovakvog šokantnog naslova mogao da obrati pažnju na „krizu morala“ koja je zavladala među američkim astronautima koji su se spremali na novi let na Mesec, ili što je na Kalemegdanu održan nekakav „dvoboj zvonima“. Jednostavno, tema švedske privrede i njenih specifičnosti bila je previše važna za domaće samoupravljače.

 

1980.

Zato je već 1980. kriznih tema iz naše zemlje bilo na pretek: kasnile su povišice penzija, Elektrodistribucija je „pogrešno“ čitala brojila čime su računi odjednom postali znatno veći, a na putevima je već vladalo neverovatno krizno pravilo „par – nepar“ gde se gledalo koji je poslednji broj na registarskoj tablici pa se prema tome dopuštalo ili ne da se vozi određenim danima. Dakle, ko ima parni broj na kraju registracije, a tada su samo brojevi sačinjavali registarsku tablicu svakog vozila iz oznake grada sme da vozi parnim danima. A ko je nepar -  neparnim. Stranci se nisu obazirali na ovu domaću artimetiku, a kriza je snažno kucala tog leta na jugoslovenska vrata.

 

1990.

Dva naslova su te, naizgled ponovo idilične 1990. pokazivala da stvari u Jugoslaviji ipak nisu tako sjajne: najpre vest kako se izvesni Slovenac ostrvio na pokojnog književnika i jedinog Nobelovca koga je zemlja imala, Ivu Andrića, zbog „islamofobije“, a druga vest je govorila o „miru bez pomirenja“ između Srba i Hrvata. U tom svetlu svi drugi naslovi ovog dana su bili u senci: da je požar kod dubrovačkih plaža na jadranskom moru stavljen pod kontrolu, da penzioneri u Srbiji dobijaju uskoro ček od penzije… 

Tog 13. jula u Crnoj Gori se slavio Dan ustanka protiv strane okupacije u Drugom svetskom ratu i tadašnji predsednik Jugoslavije, Slobodan Milošević je narodu u Crnoj Gori čestitao praznik, poželevši im „srećan život u Jugoslaviji“. Ipak, iako je crnogorsko primorje bilo glavna destinacije za srpske turiste i te kao i mnogih prethodnih godina, usled nemogućnosti da se letuje na drugim destinacijama zbog rata i sankcija, naslov da je „parpeno more napunilo banje“ u Srbiji govorio je dovoljno. Da nekako uteše čitaoce, urednici ovog izdanja novine su na naslovnu stavili kolaž od pet lepih devojaka koje su izgledom prkosile nevoljama i vrućini tog teskobnog leta.