Sutra je Ognjena Marija: Evo šta se ne sme raditi i zašto su ova verovanja opstala vekovima

Sutra, 30. jula, obeležava se Ognjena Marija, jedan od najpoštovanijih praznika u narodu.

Mada u crkvenom kalendaru nema crveno slovo, u narodu se Ognjena Marija poštuje kao da ga ima. Ovo je dan koji su žene vekovima čuvale sa naročitom pažnjom i posvećenošću, a u pitanju je praznik koji nosi neverovatno bogatu priču i iz hrišćanske tradicije, i iz dubine narodnog pamćenja.

Ko je bila Sveta Marina i zašto je "ognjena"?

Sveta velikomučenica Marina rođena je krajem trećeg veka u Antiohiji, u Južnoj Anadoliji, za vreme vladavine cara Dioklecijana. Bila je jedinica neznabožačkih roditelja, ali se krstila sa svega dvanaest godina, zbog čega se otac od nje odrekao. Od tada, prema predanju, Marina se zavetovala da se nikada neće udati i da će dušom postradati za Hrista.

Kada je rimski namesnik Olimvrije zaprosio, ona je odbila jer nije htela da se odrekne vere. Bila je mučena, bacana u tamnicu, spaljivana i potapana, ali su se na njoj ispoljavala čuda. Rane su joj zaceljivale, a ona je ostajala nepokolebljiva. U tamnici joj se, prema predanju, javila aždaja, ali ju je Marina oterala znakom krsta. Posečena je mačem u šesnaestoj godini.

Foto: Shutterstock

Mošti Svete Marine nalazile su se u Carigradu do dolaska krstaša, a njena ruka čuva se u svetogorskom manastiru Vatopedu. Posvećeno joj je više od 250 hramova širom Engleske, od kojih je najpoznatija Vestminsterska opatija.

Naziv "Ognjena" nije slučajan. Praznik pada 30. jula, u samom srcu leta, kada su dani vreli, zemlja suva, trava lako zapaljiva, a oluje nagle i razorne.

U starom seoskom životu taj period bio je istovremeno vreme radosti i opasnosti: letina se skupljala, seno čuvalo, a jedna varnica mogla je da uništi trud čitave godine. U tradiciji, oganj ovde ne označava samo vatru, već i grom, munju, sušu, naglu nesreću i opomenu da se čovek ne ponaša bahato pred prirodom i praznikom.

Šta se na Ognjenu Mariju ne sme raditi?

Ovu svetiteljku posebno poštuju žene, pa je pravilo da se tog dana ne radi ništa, ni u kući ni u polju. U narodu postoji izreka da na Ognjenu Mariju "ne valja ni konac u iglu udenuti". Zabranu prati i ozbiljna opomena iz predanja: onima kojima se na ovaj dan zapali žito ili seno, Marija šalje tu opomenu jer su se ogrešili radeći na praznik. U narodnom pamćenju čuvaju se priče o vatri i gromovima koji su u vrele praznične dane spalili letinu i domove onih koji nisu poštovali zabrane.

Foto: Shutterstock

Prema narodnom verovanju, na Ognjenu Mariju treba izbegavati kupanje u rekama i velikim vodama. U predanju se govori da se svake godine na ovaj dan događaju utapanja, što treba shvatiti kao upozorenje iz tradicije, a ne kao statističku tvrdnju.

Ako tog dana zagrmi, to se tumači kao loš predznak i najava sušne godine, bolesti ili siromaštva. U nekim krajevima postoji i verovanje da ono što se desi na Ognjenu Mariju ne sme biti prekinuto, pa tako ni vatra, ako plane, ne sme se ugasiti. Svađe i prepirke treba strogo izbegavati, jer postoji uverenje da će onaj ko se ne posvađa na Ognjenu Mariju imati mir u kući tokom cele godine.

Prema jednom verovanju, devojke na ovaj dan treba da poklone ogledalce mladiću koji im se sviđa, uz uverenje da će taj zauvek u njih gledati kao "u sopstveni odraz u ogledalu".

Molitva i tišina

Na ovaj dan vernici upućuju molitve Svetoj Marini, moleći je da u njima „raspali neugasivi oganj ljubavi Božije" i pomogne im da dušu ograde neprestanom molitvom. U mnogim krajevima Srbije žene se sutra, 30. jula, okupljaju u tišini, pale sveće i mole se svetiteljki sa nadom da će ih čuti.

Foto: Shutterstock

Ognjena Marija nije usamljena u kalendarima ženskih praznika. Odmah za njom slede Blaga Marija, 4. avgusta, i Trnova Petka, 8. avgusta, i ni ova tri praznika nemaju crveno slovo, ali se u narodu paze kao da ga imaju. Za sve tri važi isti princip: ništa se ne radi u ruke, niti u polju. Tako su ih čuvale bake i prabake, i taj običaj živi dalje.

BONUS VIDEO