Balkanski pakt: Zašto su ga sklopile Jugoslavija, Grčka i Turska?

Događaj koji su Večernje Novosti najavile 6. avgusta 1954. kao glavnu vest imao je istorijsku važnost: sastanak ministara spoljnih poslova Grčke, Turske i Jugoslavije u mestu Bled u Sloveniji, započinjao je tog dana u 17 časova, i kada bude završen dva dana kasnije, rezultiraće potpisanim Balkanskim paktom između ove tri zemlje.

Jugoslaviju je na ovom sastanku predstavljao tadašnji ministar spoljnih poslova Koča Popović, čuveni partizanski komandant u Drugom svetskom ratu. Balkanski pakt je nastao kao rezultat straha Grčke i Turske, članica novostvorenog NATO-a, pred ogromnom vojnom snagom Sovjetskog saveza, kao i straha Titove Jugoslavije nakon sukoba sa sovjetskim vođom Staljinom 1948. godine. Plašili su se i Beograd i Atina i Ankara moguće invazije komunističkog bloka, i ovakav pakt bio je način da se organizuje nekakva odbrana. Amerika je podržavala formiranje Balkanskog pakta, iako je Jugoslavija bila komunistička zemlja, jer je to bio način da se osnaži južno krilo NATO-a. 

 

Balkanski pakt nikada neće biti formalno ugašen iako je brzo izgubio na značaju. U samoj Moskvi je došlo do promene nakon Staljinove smrti i ponovo približavanje sa Titom bio je jedan od prioriteta, što će se i desiti već dve godine nakon potpisivanja pakta. Otopljavanjem klime sa SSSR, Jugoslavija je prestala da ima razlog za vojno i političko povezivanje sa članicama NATO-a, a priliv novog oružja iz Moskve u narednim godinama dodatno će obesmisliti ovaj pakt. 

Dve reklame na vrhu ove strane pokazuju kako se letovalo u to vreme, pre nego što je jadransko more postala obavezna destinacija za letnji odmor: dva hotela „Lipovica“ i „Beograd“ pozivali su da se uz dobru hranu i piće tu provede godišnji odmor. Em je lepo em se ne putuje duže od pola sata. Pa ko bi odoleo.